U četvrtak, 16. septembra je u okviru poslednje faze programa Srušimo četiri zida održan Dijalog mladih sa ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Mladi iz Sombora, Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Šapca i Vranja su imali priliku da ministarki postavljaju pitanja i traže konkretne odgovore o temama poput pravnog okvira LGBT+ zajednice u Srbiji i poštovanja međunarodnih ugovora, položaju i potrebama LGBT+ mladih na lokalu, kao i informisanosti javnosti, (ne)zastupljenosti LGBT+ populacije u obrazovanju kao i njenoj (ne)diskriminaciji u zdravstvenom sistemu.

Pravni okvir LGBT+ zajednice u Srbiji i primena međunarodnih ugovora

Filip Vulović je u ime Krovne organizacije mladih Srbije otvorio Dijalog i poželeo dobrodošlicu svim prisutnima. Potom je reč dao Ninoslavu Mladenoviću, projektnom koordinatoru Saveta Evrope, koji je govorio o tome na koji način je saradnja KOMS-a i Saveta Evrope doprinela poboljšanju položaja LGBT+ mladih u Srbiji.

Nakon njega se uvodnim obraćanjem obratila i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić. Ona je rekla da je uključivanje mladih LGBT+ osoba od ključne važnosti.

Nakon uvodnog obraćanja ministarke Čomić, reč je imala Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS. Ona je iz perspektive KOMS-a govorila o značaju programa Srušimo četiri zida i ulozi koju je KOMS u okviru njega imao. Istakla je ulogu koju su mladi aktivisti i aktivistkinje imali kako bi došli do relevantnih podataka u svojim lokalnim zajednicama.

Nakon uvodnih obraćanja, učesnici i učesnice su govorili najpre o temi pravnog okvira LGBT+ zajednice u Srbiji.

Boris Kaličanin, učesnik iz Čačka, govorio je o neophodnosti da Srbija kao potpisnica brojnih međunarodnih ugovora poštuje obaveze koje je na sebe preuzela. Pomenuo je Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i to da je Srbija potpisnica ovog ugovora, te postavio pitanje da li će Srbija preuzeti svoje obaveze koje ima prema nadležnostima Evropskog suda za ljudska prava.

Potom je Maša Vukobratov, učesnica iz Kraljeva, podsetila na Član 54a Krivičnog zakonika, koji je dodat 2012. godine, a koji se tiče posebne okolnosti za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, kojim se mržnja koja je podstakla krivično delo smatra otežavajućom okolnošću. Iznela je podatke koji nam govore o tome da žrtve često ne prijavljuju doživljeno nasilje, i time upozorila da kada počinioci ostanu nekažnjeni, to šalje pogrešnu poruku javnosti, ali i samim počiniocima, da krivično delo nije kažnjivo. Pitala je šta Ministarstvo za ljudska i manjinska prava može da uradi po tom pitanju.

Milana Kandić, učesnica iz Sombora, pomenula je Zakon o zabrani diskriminacije, za koji je rekla da ima dobre propisane sankcije ali da se u praksi ne primenjuje kao što bi trebalo. Rekla je da se govor mržnje povećao, naročito tokom pandemije i da je on bio prisutan u medijima, na televiziji, u Narodnoj skupštini. Pitala je zbog čega nema sankcionisanja govora mržnje, ni u medijima niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon toga je govorio Lazar Simić, učesnik iz Kraljeva i naveo neke od podataka iz istraživanja do kojih su timovi mladih došli i rekao da upravo ti podaci govore o tome kako su mladi podeljeni – od onih koji smatraju da predlog zakona o istopolnim zajednicama predstavlja napad na porodicu i tradiciju, do onih koji se pitaju šta se čekalo do sad da se takav zakon donese. On je rekao i da je veliki problem to što, recimo, polovina ispitanih Čačana ne želi da podrži usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, a ujedno misle da predlog tog zakona predviđa usvajanje dece. On je pitao da li je nepopularnost predloga zakona o istopolnim zajednicama razlog što nije usvojen u Skupštini i pitao da li će na zasedanjima Skupštine u oktobru zakon biti donet.

Ministarka Čomić je redom odgovarala učesnicima. Najpre je kao odgovor na Borisovo pitanje rekla da Srbija planira da nastavi sa politikom ljudskih prava i da na taj način neguje kulturu ljudskih prava. Što se tiče Zakona o zabrani diskriminacije, rekla je da je proces njegovog donošenja trajao sedam godina i da društvo koje gaji netoleranciju, nevladavinu dijaloga, većinski ne trpi da se uvodi neki zakon koji im deluje stran. U vezi zakona o istopolnim zajednicama, važna informacija koju je rekla jeste da nije pitanje da li će biti donet, već kada će biti donet. Rekla je da Vlada Srbije ima plan da radi na merljivim rezultatima na polju vladavine prava i smanjenja diskriminacije, a da je jedan od takvih merljivih rezultata donošenje ovog zakona.

U kontekstu govora mržnje u javnom diskursu pa i u Narodnoj skupštini, rekla je da je funkcionisanje Skupštine takvo da je za svako ponašanje u njoj odgovoran predsedavajući, te je stoga to pitanje bolje uputiti njemu.

Položaj, potrebe i prava LGBT+ mladih na lokalu

U okviru druge tematske celine koja se ticala položaja, potreba i prava LGBT+ mladih na lokalnom nivou, uvodnim obraćanjem Sava Stolić, učesnik iz Vrnjačke Banje, objasnio je da su rezultati istraživanja ukazali na evidentne probleme koje mladi pripadnici LGBT+ zajednice na lokalnom nivou imaju. Rekao je da bi ih sistem Lokalnih akcionih planova za LGBT+ zajednicu mogao osnažiti i da bi se vidljivost i položaj poboljšali.

Viktor Tešić, predstavnik KOMS-ovog Saveta za ravnopravnost i inkluzivno društvo, govorio je o potrebi za senzibilizacijom pripadnika/ca lokalnih samouprava i o potrebi za uvršavanjem LGBT zajednice u Lokalne akcione planove.

Miroslav Stričević, učesnik iz Sombora, naveo je da je nedostatak podrške od porodice i prijatelja još jedan od problema sa kojim se mladi pripadnici LGBT+ populacije susreću. Pitao je da li Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ima inicijativu kako da se suoči sa navedenim problemima.

Ministarka Čomić je, između ostalog, rekla da je u izradi Antidiskriminatorna strategija, i rekla da će predložiti da u Strategiju uđu predlozi sa održanog Dijaloga, u vidu preporuka za uvršavanje LGBT zajednice u Lokalne akcione planove.

Informisanost javnosti, obrazovni sistem i zdravstveni sistem (sa fokusom na trans i interseks osobe)

U trećoj i poslednjoj celini Dijaloga, u okviru koje se govorilo o zdravstvu, informisanosti, obrazovanju i međusektorskoj saradnji, u ime KOMS-a je govorila Anja Jokić, programska koordinatorka. Ona je istakla da mladim ljudima nije jedini identitet to što su mladi, već da ih odlikuju različiti drugi identiteti – različit pol, seksualnost, invaliditet, konfesija, etnicitet… Zbog toga je važno da oni, kroz zakone i javne politike, budu prepoznati – u suprotnom, sa različitim višestrukim identitetima idu i višestruke marginalizacije. Kada je reč o mladim pripadnicima LGBT+ zajednice, navela je da se u tom kontekstu može govoriti o boljoj primeni Zakona o zabrani diskriminacije kao i o potrebi stvaranja obrazovnog okruženja koje je zdravo, koje prihvata različitosti.

Ivana Đoković iz Čačka navela je kao jedan bitan problem neinformisanost mladih o predlogu zakona o istopolnim zajednicama, jer je samo ¼ ispitanih mladih dala tačan odgovor – da li se predlogom zakona predviđa usvajanje dece. Postavila je pitanje šta nas sprečava da sporne delove predloga zakona objasnimo široj javnosti, kako bi mogla da formira mišljenje.

Gordana Trajković, učesnica iz Vranja, podsetila je na važnost obrazovanja koje je jednako, dostupno i nediskriminatorno za sve, ali je takođe navela da je diskriminacija LGBT+ populacije realnost. Rekla je da je zabrinjavajuće što jedan deo ispitanih nastavnika iz Vranja smatra da je homoseksualnost poremećaj, i da ovakvi odgovori ne idu u korist tome da je škola sigurno mesto za decu i mlade. Ona je iznela preporuku za dodatnim usavršavanjem nastavnika, u cilju senzibilizacije nastavnika za rad sa pripadnicima LGBT+ zajednice. Pitala je kako ministarka Čomić i njeno ministarstvo za koje je nadležna mogu doprineti da se poboljša položaj LGBT+ zajednice u obrazovanju.

Uroš Milutinović, učesnik iz Vrnjačke Banje, govorio je o problemima sa kojima se susreću trans i interseks osobe u okviru zdravstvenog sistema i dao predlog da bi se neki od tih problema mogli rešiti donošenjem Zakona o rodnom identitetu.

Ministarka Čomić je na to rekla da je u pripremi interna radna grupa i da je planirano da kada Zakon o istopolnim zajednicama bude usvojen, doći će na red Zakon o rodnom identitetu, što je veoma važan podatak koji je iznet na ovom Dijalogu.

Ona je zaključila da se o mladima ne može odlučivati bez mladih i rekla da podržava učešće KOMS-a kao predstavničkog tela mladih u važnim procesima koji se vode a koji su u vezi sa omladinom u Srbiji.

Nadamo se da je ovaj Dijalog samo jedan u nizu mnogih koje ćemo održati, na kojima će mladi imati prilike da donosiocima odluka predstave svoj poloožaj i potrebe i da postave pitanja koja žele.

Ceo dijalog možete pogledati na linku ovde.

---

Ovaj projekat finansiran je od strane Evropske unije i Saveta Evrope, kroz grant dodeljen Krovnoj organizaciji mladih Srbije. Stavovi izraženi na ovom Dijalogu ne izražavaju nužno zvanične stavove Evropske unije i Saveta Evrope.