Veoma važna vest za sve ljude koji se bore za unapređenje položaja mladih u Srbiji je objavljivanje Nultog izveštaja o pravima mladih u Republici Srbiji. Izveštaj je predstavljen 12.12.2019. u zgradi Ujedinjenih nacija u Srbiji. Istraživanje su sproveli istraživači Beogradskog centra za ljudska prava, uz podršku Ujedinjenih nacija i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.

Uvodnu reč dala je Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, usledila su izlaganja Fransoaz Žakob, stalne koordinatorke Ujedinjenih nacija u Srbiji i dr Suzane Paunović, v.d. direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. Sonja je u uvodnom delu objasnila postojanje problema zanemarenosti mladih i istakla značaj Nultog izveštaja, kao jednu početnu tačku i uvođenje tradicije objavljivanja ovog izveštaja svake godine. 

Stalna koordinatorka UN –a u Srbiji Fransoaz Žakob, istakla je kako su mladi ove godine u fokusu obeležavanja Dana ljudskih prava (koji se obeležava 10. decembra). Posebno je značajan aktivizam u oblasti klimatskih promena, borbe protiv rasizma i govora mržnje. Takođe, naglasila je da su aktivni mladi veoma važni akteri u svakom društvu i da ona ne želi da govori u njigovo ime, već da ima ulogu facilitatora. Pored toga, navela je inicijative na našim prostorima koje smatra pozitivnim, a to su: RYCO, Dialogue for the Future, itd. Smatra da u našoj zemlji još uvek nema prostora za aktivno učestvovanje mladih u donošenju javnih politika. Kao moto rada u budućnosti ističe da moramo raditi „BETTER, TOGETHER, FASTER“, sa posebnim naglaskom na brzinu kojom moramo delovati. 

Dr Suzana Paunović istakla je da joj je drago što je započeta praksa izrade Izveštaja o pravima mladih i složila se sa gospođom Fransoaz, da moramo raditi bolje, zajedno i brže. Pored toga, istakla je kako se zalaže za organizovanje javnog slušanja u Parlamentu Republike Srbije (posebno u relevantnim odborima za pitanja mladih), upoznavanje Ministarstva Omladine i Sporta sa izveštajem i kao veoma važnu stavku navela je upoznavanje lokalnih samouprava sa izveštajem (posebno Kancelarija za mlade). Kao veliki problem našeg društva ističe se nedovoljna politička participacija mladih, govornice se nadaju da će se to u budućnosti promeniti.

Sa kontekstom prava mladih iz ugla Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope upoznali su nas govornici Milan M. Marković, šef tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji i Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu. Oba govornika su istakla značaj uvođenja perspektive mladih u postojeće mehanizme i strukture. Šef tima za ljudska prava UN-a u Srbiji istakao je postojanje međunarodnih dokumenata, rezolucija i strategija koje uključuju mlade, kao i da su ljudska prava, prava mladih. Prioritet je osnaživanje i podržavanje slike o mladima kao punopravnim nosiocima prava, kao i suočavanje s realnošću da su mladi relevantni akteri koji mogu biti nosioci promena. Pored toga, istakao je kako su mladi veoma heterogena grupa i kako ih je potrebno uključiti u sve postojeće mehanizme. 

Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu istakao je kako svaka politička odluka utiče na živote mladih (uz veoma dobar primer mladih u Francuskoj protestuju zbog reforme penzionog sistema, koja će i njih pogoditi u budućnosti). Takođe, objasnio je kako je Finska postala zemlja koja trenutno ima kabinet sastavljen od veoma mladih i kvalitetnih ljudi, a da devedesetih godina nije imala omladinsku politiku. Navodi uspešan primer Sektora za mlade u Savetu Evrope, koji funkcioniše po principu komenadžmenta sa mladima. To je ujedno i jedina međunarodna organizacija u kojoj ovako nešto postoji, gde su mladi tretirani jednako kao ostali predstavnici i diplomate. Uspeh Finske omladinske politike takođe pripisuje sistemu komenadžmenta. Jedna od najvažnijih poruka koje je poslao predstavnik Saveta Evrope jeste da je Srbija deo Evrope! Sajber prostor je jedna od važnih sfera koje izdvaja, uz komentar da otvara mnoge prilike, ali i nosi mnoge opasnosti, zato što još nije dovoljno regulisana. Kao rešenje za mlade ističe bolji pristup pravima za sve mlade i bolju participaciju.

Koordinatorka omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava i autorka izveštaja Nevena Nikolić, objasnila je kako je ideja za ovaj Nulti izveštaj nastala na Youth Rights Talksu 2018. godine. Takođe, istakla je da naziv Nulti predstavlja početak nečeg velikog. Cilj istraživanja je upoznati se sa stanjem na terenu i pomoći jačanje kapaciteta organizacija mladih i za mlade, kao i približiti mehanizme Ujedinjenih nacija postojećim organizacijama. Kao najvažnije ističe da mladi moraju biti na agendi, da se perspektiva mladih mora uvesti u postojeće mehanizme i da je potrebno poboljšati međusektorsku saradnju. 

Nulti izveštaj istražuje pet tema, od kojih su najvažnije ekonomske i socijalne teme, koje mlade ljude najviše i interesuju. Pored istraživačice Nevene Nikolić, o izveštaju su govorili i Mina Vasović, koja se bavila temom mladih i mentalnog zdravlja, Nataša Nikolić koja je istakla najvažnije rezultate istraživanja i Uroš Savić Kain, istraživač i član Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, koji je govorio o političkoj (ne)participaciji mladih. Posebno su zabrinjavajući podaci o nezaposlenosti mladih – 24, 4%, kao i o prosečnoj zaradi i samoj prirodi obavljanja posla (prekarni rad obavlja 57%). Kao glavni zaključak izdvaja se pitanje promene normativnih okvira koji se tiču mladih, posebno Zakona o volontiranju. 

Istraživačica Nataša Nikolić istakla je primer loše mere države, a to je postojanje propisa koji zabranjuju specijalizaciju mladih lekara. Što direktno utiče na odlazak mladih lekara iz zemlje i stvara kako gubitak ljudskog kapitala, tako i gubitke u ekonomskom smislu (obzirom da je država obezbedila obrazovanje tim mladim ljudima). Posebnu pažnju skreće na položaj Romske populacije u pogledu zdravlja i obrazovanja, kao i ostalih marginalizovanih grupa mladih. Kada govorimo o političkoj participaciji, Uroš Savić Kain ističe da 67% mladih smatra da njihov glas nije važan, kao i da mladi ne percipiraju sebe kao nosioce ljudskih prava. Pored toga, kao poseban problem izdvaja se nedovoljna medijska zastupljenost mladih, da se o mladima govori ili kada postignu neki izuzetan uspeh ili u negativnom kontekstu, kao počinilaca ili žrtava krivičnih dela. 

Posebno pitanje koje ostaje svima nama za razmišljanje, javilo se tokom diskusije, a to je gde je napravljena greška ili propust u radu mehanizama, kako to da popravimo da bismo ostvarili veći pomak u borbi za prava mladih? Dobar početak je svakako proučavanje Nultog izveštaja, targetiranje osnovnih problema i pronalaženje načina za njihovo rešavanje.