Beogradski centar za ljudska prava je zajedno sa partnerima – Krovnom organizacijom mladih Srbije, Nacionalnom asocijacijom praktičara/ki omladinskog rada i Nacionalnom kancelarijom za mlade organizovao događaj „Od standarda inkluzije do inkluzije kao standarda“. Događaj je realizovan uz podršku Ministarstva omladine i sporta i Misije OEBS-a u Srbiji, 23. decembra 2019. u hotelu Mama Shelter, u Beogradu.

Na samom početku, prisutnima se obratila Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i poželela dobrodošlicu prisutnima, pozivajući ih na dalji zajednički rad kada je u pitanju tema socijalne inkluzije svih mladih. Usledilo je izlaganje pet primera rada sa mladima iz osetljivih grupa kako bi partneri na projektu i prisutni predstavnici/ce organizacija mladih i za mlade stekli bolji uvid u raznovrsnost postojećih praksi i politika, a sve u cilju doprinosa procesu osmišljavanja standarda inkluzivnosti koji će biti smisleni, jasni i primenljivi u radu organizacija. Celokupan događaj je deo šireg konsultativnog procesa nacionalnih saveza sa svojim članicama kada su u pitanju standardi inkluzivnosti koje treba definisati kako bi se unapredile politike i prakse organizacija mladih i za mlade kada su u pitanju mladi iz osetljivih grupa.

Prvi od pet predstavljenih projekata je „Rok kamp za devojčice“, o kom je govorila Selena Simić iz Organizacije za promociju aktivizma. Osnova za ovaj projekat je istraživanje Femix-a koje je pokazalo da devojke i žene nisu u jednakoj meri zastupljene na alternativnoj muzičkoj sceni kao mladići i muškarci. Cilj projekta jeste povećanje svesti o rodnoj razlici na muzičkoj sceni, ali i u svim ostalim sferama javnog života. U sklopu škole polaznice uče o muzici, pohađaju radionice sviranja različitih instrumenata, učestvuju na radionicama o rodnim stereotipima, istorijatu žena u muzici, digitalnoj bezbednosti, itd. Projekat je uspešno realizovan treći put zaredom, interesovanje za učešće raste svake godine i po rečima Selene Simić, devojčice iz različitih krajeva Srbije i različitih interesovanja postaju prijateljice, održavaju kontakte i veoma vode računa o uključenosti svih.

Usledilo je izlaganje Maje Ćurčić iz udruženja Art Aparat, koja je govorila o projektu „Raspevano Svratište“. Cilj projekta jeste osnaživanje romske dece kroz muziku. Postoji velika zainteresovanost za učešće na ovom projektu. Maja navodi da je pevanje u horu odličan način za stvaranje jednog tima.  Posebno se ohrabruje pevanje na maternjem jeziku i radi se na tome da se deca osećaju prijatno kada se izražavaju na ovaj način. Problemi koje navodi potiču od neredovnog školovanja dece koja neretko  žive u neformalnim naseljima i često se sele, te nisu naučena ni da čitaju. Još jedan čest problem koji je spomenut jesu maloletnički brakovi. Takođe,  Maja je uputila poziv svim zainteresovanima da dođu na koncert Raspevanog Svratišta 18. januara 2020, 12h, u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

O deci plesačima, sa hendikepom, govorio je Miodrag Kastratović iz Srpske asocijacije plesnih organizacija. Miodrag u okviru plesnog kluba Mladost već dugi niz godina organizuje plesnu školu za decu sa invaliditetom, te je naveo primere više osoba koje su bile isključene usled predrasuda o njihovim potencijalima, ali koje su uspele da ih dosegnu kroz ples. Učesnicima/učesnicama su prikazani materijali sa Specijalne Olimpijade u Gracu, na kojima smo videli Janu Paunović i Taru Samac, dve devojčice koje su postigle i postižu vrhunske rezultate uprkos preprekama koje postoje u društvu. Cilj ove Asocijacije jeste osnaživanje osoba sa invaliditetom kroz ples.

Sneža Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom objasnila je da se njena organizacija bavi monitoringom ustanova socijalne zaštite i kao glavni cilj izdvojila osnaživanje osoba sa mentalnim invaliditetom da progovore u svoje ime, obzirom da su veoma isključeni iz društva.

O postojećim, dostupnim uslugama socijalne zaštite govorila je Milica Jelić iz Centra lokalnih usluga grada Kraljeva. Milica je pobrojala usluge koje nudi Centar, a koje uključuju: personalnu asistenciju, porodičnog saradnika, dnevni boravak, itd. Takođe, istakla je da usluge koje Centar pruža znatno olakšavaju živote osobama kojima je to potrebno, kao i njihovim porodicama i navela je primere zadovoljnih korisnika/ca.

Nakon izlaganja pet primera rada sa mladima usledio je rad u grupama. Zadatak učesnika/učesnica bio je da kroz diskusiju i uzevši u obzir sve što su čuli na prethodnoj sesiji pokušaju da što preciznije definišu šta sve po njihovom mišljenju treba da obuhvati sadržaj dokumenta koji definiše standarde inkluzivnosti. Tri oblasti koje je svaka od grupa morala da obradi su: finansijska pristupačnost, fizička pristupačnost/arhitektonska i informacijska/komunikacijska pristupačnost. Finalna izlaganja svake od grupa pokazala su do kojih su smernica pripadnici/pripadnice organizacija došli i koje ishode njima nastoje da postignu.

Predstavnici tri nacionalna saveza: Krovne organizacije mladih Srbije – Uroš Savić Kain, član UO KOMS-a, Nacionalne kancelarije za mlade – Džemaludin Paučinac, predsednik i Nacionalne asocijacije praktičara/ki omladinskog rada – Jelena Stojanović, podelili su iskustva rada svojih organizacija u oblasti socijalne inkluzije. Uroš Savić Kain istakao je da je inkluzija imperativ i pozvao  sve zainteresovane da prisustvuju Skupštini KOMS-a. Pored toga, izneo je da će u budućnosti u okviru Akademije omladinske politike postojati modul koji se bavi inkluzivnom omladinskom politikom. Džemaludin Paučinac je zahvalio prisutnima na svim informacijama koje su do njega došle na ovom događaju i izneo da će u naredne tri godine intenzivno komunicirati sa Kancelarijama za mlade kako bi one postale inkluzivnije. Takođe, pomenuo je važnost sigurnih prostora za mlade i istakao da će se raditi na tome da se svi prostori bez namene pretvore u funkcionalne sigurne prostore za mlade. Jelena Stojanović istakla je da je socijalna inkluzija na agendi NAPOR-a od osnivanja, kao i da će na Skupštini usvojiti standarde inkluzivnosti. Takođe, planiraju da kroz mentorsku podršku integrišu standarde u celu strukturu i da razvijaju međusektorsku podršku u pružanju usluga onima kojima je to potrebno, uz poseban osvrt na mlade iz ruralnih područja.

Nakon diskusije „Gde smo stigli i kuda idemo kada je u pitanju socijalna inkluzija?” podeljeni su sertifikati mladima koji su prošli jednogodišnju NAPOR-ovu obuku za omladinske lidere/ke i time stekli ovo zvanje.