Kako ste došli na ideju da osnujete udruženje građana, a potom se kandidujete na lokalnim izborima? 

– Bavim  se društvenim aktivizmom od 2009.godine, gde kroz razne projekte, akcije, vršnjačke edukacije i tribine utičem na mlade da se aktiviraju, da se bore za svoja prava i da kroz društveni aktivizam učine nešto dobro, kako za sebe, tako i za svoju zajednicu.  Do prošle godine bio sam aktivista Resurs Centra Bor, koji su delom i zaslužni što se sve ove godine bavim aktivizmom. Prošle godine, krajem avgusta, osnovao sam svoje UG “Glasno za omladinu“, sa primarnim ciljem da okupimo i pokrenemo mlade ljude koji žele promene u svojoj lokalnoj zajednici. U međuvremenu raspisani su lokalni izbori za 4. mart 2018, pa smo došli na ideju da odemo korak dalje i da se za mlade borimo na malo drugačiji način. Prelomili smo i odlučili da se kandidujemo kao GG “Glasno za omladinu” i mladima damo opciju za koju mogu glasati.

Koji je bio glavni motiv?

– Jedan od razlog zbog koga smo se kandidovali jeste ne baš dobra konekcija između NVO sektora i lokalne samouprave, kao i lošeg položaja mladih u Boru. Veliki broj mladih odlazi iz Bora, kako na studije, tako i u potrazi za poslom i retko ko se od njih vrati. Ideja je da zajedno sa mladima dođemo do zajedničkog rešenja i da Bor postane grad u kome će mladi dolaziti iz ostalih gradova. Takođe, smatramo da mladi treba da imaju svoje predstavnike u lokalnoj skupštini gde bi direktno bili uključeni u proces odlučivanja, a da pritom da nisu članovi nijedne stranke, jer se političari sete mladih  samo  uoči izbora.

Koliko je bilo teško ovakvu ideju sprovesti u delo?

– Da budem iskren susreli smo se sa mnogim izazovima koje nije bilo lako prevazići. Prvi izazov jeste sastavljanje odborničke liste kandidata, ali me je isto iznenadilo i sa kolikom količinom straha kod ljudi sam se susreo. To su bili oni koji su zaposleni ili je neko od njihovih zaposlen u javnom sektoru, RTBu. Najhrabriji su se našli na listi, nju su činili uglavnom nezaposleni mladi ljudi, svršeni studenti, apsolventi, srednjoškolci, a na listi je bila i jedna hrabra profesorka razredne nastave, Suzana. Kada smo ovo rešili mislili smo da će sve ići lakše. Osnovali smo GG “Glasno za omladinu” i sa notarom dogovorili termine za prikupljanje potpisa. Obzirom da nemamo svoje prostorije, lokaciju smo dogovorili sa vlasnikom jednog kafića u Boru, koji nas je pozitivno iznenadio. Objavili mesto i vreme na fb-u gde građani mogu da nam daju podršku i nestrpljivo čekali te datume. Prvi dan je prošao fantastično, oko 200 prikupljenih potpisa, euforija, pozitivna energija, iščekivanje drugog dana..  Međutim drugog dana dolazi do problema, gde nam gazda kaže da ne može da radi u takvim uslovima i da jedino što može da učini jesta da nas smesti ispred lokala, na šta notar nije pristao jer to nisu primereni uslovi. Bili smo prinuđeni da se preselimo kod notara, koji nije uopšte blizu ovog kafića. Jedan od nas je ostao ispred kafića i ljude koji su dolazili usmeravao do notara. Ipak, većina građana je odustala i rekla da će doći sutra.  Tada smo sakupili svega 40ak potpisa. Ono što je bilo zanimljivo jeste da mi je u toku dana stigla ponuda za posao i to pozicija Koordinator kancelarije za mlade, odakle mogu da se borim za prava omladine, ali pod uslovom da odustanem od kandidovanja. Naravno, ponudu odbijam, a mi nastavljamo sa prikupljanjem potpisa. Iako je prikupljanje potpisa trajalo 5 dana, izborili smo se nekako sa svim nedaćima i uspeli da se kandidujemo pod rednim brojem 5, “Glasam za omladinu- Vladimir Stojičević”.

Kako je izgledala vaša kampanja? Na koji način ste prikupili potpise i kako ste kasnije pokušavali da pridobijete i glasove?

– Kada je počela kampanja, počele su i špekulacije da smo deo vlasti, da smo tu da bismo odneli glasove opozicije i sl. Nismo se toliko obazirali na to i u emisiji „Sučeljavanje“ izneli smo i stavove i dokazali da smo svoji i da smo iskreni u borbi za mlade. Ni vremenski uslovi nisu bili na našoj strani, pa smo po kijametu delili balone sa našim sloganom „Glasam za broj 5, jer na mladima ostaje SveT“  i pričali sa građanima o statusu mladih u Boru, gde su rezultati ankete koju smo sproveli bili poražavajući za jedan grad. Obzirom da nismo imali sredstva, kampanja smo uglavnom vodili preko društvenih mreža.

-Šta se promenilo? Kakav je bio ishod?

– Na izborima osvajamo 4,45%, tj. 1060 glasova i osvajamo 4. mesto u gradu sa mini kampanjom, bez čuvara kutija, jer smo kandidovali 1/3 odbornika, pošto novca za više nismo imali. Iskreno, u nefer uslovima izbora, gde je bilo kupovine glasova, ucena, pretnji, to je bio veliki uspeh. Nažalost nismo ušli u skupštinu, ali smo nastavili da se borimo za mlade kroz društveni aktivizam i nećemo odustati od našeg cilja. A ono što nam je posebno drago jeste to da je anketa, koja je imala poražavajuće rezultate, urodila plodom i krenulo se sa uređivanjem stadiona i parkića. S vremena na vreme imamo čak i repertoar u bioskopu i pozorištu isl.

Kakvi su dalji planovi?

– Kao što sam napomenuo nastavićemo da se borimo za predstavnike mladih u lokalnom parlamentu koji će biti nezavisni i koji će zastupati mlade, a do tada ćemo kroz društveni aktivizam da nastavimo borbu za mlade i naravno pre svega i njih aktivirati, jer na mladima SVET ostaje. Mladi su budućnost i stub svake normalne države.

Zašto je važna politička participacija mladih?

– Imajući u vidu da mladi u Srbiji čine 20% populacije smatram da treba da budu jednaki u svim zakonskim, socijalnim i političkim pravima i obavezama kao punopravni članovi zajednice. Neophodno je uključiti mlade u proces donošenja odluka jer oni najbolje znaju koji su njihovi problemi i kako ih mogu rešiti, a to mogu izdejstvovati preko društvenog aktivizma ili političkim angažmanom. Najlakše je odustati od svega i otići iz zemlje u potrazi za boljim uslovima, ali hajde da se aktiviramo i da stvorimo onakve uslove kakve želimo u svojoj zemlji, u svom gradu. Ne može neko ko je u politici 30, 40 godina da zna bolje šta je mladima potrebno od nas samih, jer se potrebe mladih sa godinama menjaju. Voleo bih da našim primerom pokrenemo i mlade iz drugih gradova da se za svoja prava bore i da njihov grad bude po njihovoj meri i naravno stojimo na raspolaganju ukoliko im je pomoć potrebna.