Kad sam prihvatila poziv iz KOMS-a da napišem ovaj blog, dugo sam razmišljala o tome šta bi bilo najkorisnije podeliti sa vama iz oblasti obrazovanja i zapošljavanja. Inspiracija je stigla u vidu tvita koji je citirao Bendzmina Frankilina: „Ulaganje u znanje uvek donosi najbolju kamatu“. Pošto moje dosadašnje životno, obrazovno i radno iskustvo, kao i znanja koja sam stekla u tim procesima, potvrdjuje ovu misao, pokušaću u nastavku da vam obrazložim zašto.

Po definiciji znanje je rezultat usvajanja niza činjenica iz različitih oblasti koje su sistematizovane, logički organizovane i mogu se primeniti i proveriti kroz iskustvo. Znanje je rezultat procesa učenja u svakoj situaciji. Iz škola, sa neformalnih obrazovnih aktivnosti  i brojnih životnih sitacija izlazimo sa znanjem, a jedno od najčešćih pitanja koja poslodavci postavljaju kandidatima koji su se prijavili za  posao je : šta znate da radite?  Dakle, znanje je jedna od najčvršćih veza između obrazovanja i zapošljavanja, jer je utkano i u sve ostale važne komponente koje ih povezuju: informisanost, stavove, vrednosti i veštine.

Često se istice da vredimo onoliko koliko znamo, a pravo pitanje je kako koristimo tu svoju vrednost. Postoji razlika izmedju teorijskih i praktičnih znanja, koja se ogleda pre svega u primenjivosti stečenih znanja. Ako se vratimo na prethodno navedenu definiciju, to je onaj deo koji se odnosi na primenu i proveru kroz iskustvo. Zato  je dobro uvek se pitati: gde ovo mogu da proverim i gde ovo mogu da primenim. O tome se u stvari radi kad govorimo o učenju sa razumevanjem, koje ne podrazumeva  samo razumevanje logičke strukture, već i situacije u kojima se to znanje moze primeniti. Tako iz pasivnog stava u kome samo  učimo napamet i reporodukujemo, postajemo aktivni i istražujemo svet oko sebe.

Kada se čitaju oglasi za posao, najčešće se pored formalnih kvalifikacija, navode i veštine potrebne za uspešno obavljanje posla kao što su timski rad, veštine komunikacije i sl.  Kako odgovoriti na izazov i obrazložiti kakve su nam te veštine, kada vrlo često ni sami ne znamo da definišemo ni da li te veštine imamo jer nismo naučeni da ih prepoznamo, a upravo to su veštine stiču i usavršavaju u svim socijalnim situacijama tokom celog života. Zbog toga je važno prepoznati životne situacije kao prilike za učenje i sticanje iskustava.

Pored ovih veština u oglasima za posao je i prethodno  radno iskustvo, a poslodavci cesto isticu da im je zapošljavanje osoba bez iskustva rizik, jer je teško proceniti da li osoba bez prethodnog iskustva, iako je kvalifikovana, ume da primeni stečena znanja, da li će se uklopiti u postojeći tim i kakav je njen odnos prema radu. Ako se u radnoj biografiji takvog kandidata nadju podaci kao što su volontiranje, učešće u timskim aktivnostima (sport, aktivnosti u slobodnom vremenu i sl), poslodavac će dobiti informacije koje su mu potrebne, a kandidat će povećati svoje šanse za zaposlenje.

Živimo u svetu brzih promena i brze primene novostečenih znanja  u vidu novih tehnologija- što  najbolje potvrdjuje brzina kojom se usavršavaju aplikacije za mobilne telefone. Ovakva dinamika zahteva  otvorenost za učenje i promene tokom celog života.