Da li je slovo “A” prvo, a slovo “Š” poslednje slovo azbuke, i sa koje strane početi u podršci ženama, uvek je bilo pitanje kapaciteta društva da nosi azbuku ili abecedu kao celokupnu kompoziciju u izazovima. I šta je bitnije danas: psihološkinja, ili – kolika mi je plata.

Mlada žena, kao poželjna slika u raznim kontekstima ali preferirano i bez tona, nije primorana da po matematičkoj proporciji neke „nasilno“ ugurane politike u sistem zakonodavstva a i vrednosti učestvuje u aktivnim tokovima društva. Aktivni tokovi društva ne znače i mejnstrim, ali to je pitanje ukusa, a i pomalo ekscentričnosti, ako je ona ženama društveno-dozvoljena. Uniformisani načini ponašanja i života  mladim ženama su vekovima bili krojeni i ušivani u svakodnevnicu, od strane moćnih krojača, a takođe podržavani od onih koje ih nose. Delimično.

Da li je „primoravanje“ na mučni zatvoreni život u kući kao (očajne) domaćice, eufemistično – vladarke kuće, obespravljenog reklo bi se, i lišenog sloboda i svakog umetničkog i preduzetničkog duha bilo ekvivalentno današnjem „primoravanju“ na veće učešće u svakoj pori (obično nefunkcionalnoj) društvenog sklopa? Možda ženama treba dati slobodu izbora van ova dva istorijska bloka, grubo ocenjeno. Ali svim ženama.

U težnji za modernim: angloizacijom, ajfonizacijom, tabletizacijom, javila se i participacija, nasuprot učešću, kao mikroorganizam „uvoza sa Zapada“. Ali što da ne, jer sada kada sve funkcioniše u jeku faze raspada: država, društvo, ekonomija – najmanji je problem da žene učestvuju u tome, jer, možda poprave stvar…

Tribute  svima onima koji su se borili za položaj žena u društvu, i koji su učestvovali u uspostavljanju mehanizama za veće učešće žena. Ali tu imamo logičko-semantičku prevagu u značenju participacije: obično se odnosi na aktivizam, volonterizam, proboj u političke stratume, pomalo i bojažljivo u ekonomiju, tj. sve one nivoe na kojima ima pomalo i moći. Drž’ ne daj. Ali da li to znači i participaciju u boćanju na poljani, u ispijanju piva ispred dragstora, šah na Kalemegdanu, ili vožnja formule umesto stilizovanog pranja haube u najkaćim pantalonicama…

Ali da, ženska prava lebde u vazduhu. Diže se svest. Drže se seminari. Mobilizuju se žene da se bore za sebe, mobilizuju se i muškarci da brane svet od žena. NOT. Prostor je tvoj, ili ga lepo osvoj.
Svaki segment procesa koji vodi ka većoj participaciji mladih žena u društvu je beskrajno koristan, i uglavnom ispravan. Ali ljudi su neodvojivi od sopstvene psihe, štaviše, često i nemoćni. Ali postoje ona mesta koja mogu da, u samoj osnovi, promene stav i pogled prema ženama: jezik. Šta govoriš, to deluješ, i to najčešće podsvesno. Često nipodaštavana, ali vrlo opasno pogrešno shvaćena rodna senzitivizacija jezika, skrajnuta je kao neozbiljni vid  promene u jeziku, a da jedan drugi eksrem: ratni diskurs, se shvata kao ultra moćna stvar (sociološkinja vs. skraćivanje mandata, psihološkinja vs. sveta srpska zemlja, arhitektkinja vs. uslovi EU). Pitanje je samo kojom energijom je cilj aspektovan.

U krajnjem slučaju: verovatno se nazivi titula (predsednica, poslanica, premijerka, generalka, sekretarka…) i profesija (astronautkinja, pilotkinja, hirurškinja, vojnikinja…) zanemaruju ako ne možeš da nađeš posao, u svojoj profesiji. “Stvar u svoje ruke” naginje ka pripadanju mladim ženama.

Demografski su mladi i žene malo zastupljeni u polju freelance turizma u zemlji samostalnog zarađivanja novca, ili ekonomske preduzimljivosti, iako 52{af8bb25a4c1e72e7418f8ccb74c7844138a791ca54acdfa14c50b93dee5b14d9} evropske populacije čine žene, od kojih samo jedna trećina gaji sopstveni samozarađivački servis. 5,5 miliona mladih ljudi u Evropi je nezaposleno, što znači da 1 u 5 do 25 godina želi i spremno je da radi, ali ne može da nađe posao. Stopa nezaposlenosti među mladima je prosečno 20{af8bb25a4c1e72e7418f8ccb74c7844138a791ca54acdfa14c50b93dee5b14d9}, a 7,5 miliona mladih od 15 do 24 godine niti je u školi, niti je na poslu.

Manevra za ženska ljudska prava u džungli egzistencijalne teskobe izgleda da nema. Ali svakako ima mesta, u srednjem veku, ozloglašenoj ženskoj intuiciji, okolnosnom treningu za multitasking, kao i razvijenijim sklonostima ka suptilnosti u odnosu prema ljudima, stvarima i događajima. Ženska snaga, kao i malo one luckaste ženske mudrosti mogu učiniti žene jačima u društvu, kako politički, tako i  najvažnije izgleda – ekonomski. XXI vek je vek realnosti.