-kratak osvrt na nešto što je bilo, postoji još uvek a sutra ćemo deliti-
Nije lako danas roditi se u Srbiji. A još manje odrastati, odlučivati i ići ka izazovima…
Iz perspektive nekog ko se bavi omladinskim radom izvesni broj godina, nije jednostavno u jednom tekstu sabrati emocije, utiske i opažanja koja su se desila i još uvek se dešavaju, kada radite najkreativniji posao na svetu. Ovo nije tekst o omladinskom radu, njih ima dovoljno. Ovo je tekst koji bi trebao da približu mladoj osobi šta znači imati priliku da se napravi izbor i donese odluka koja će uticati na moj ili NAŠ život.
Meni je i danas to veliki izazov. Sve je lakše kada si sa nekim, sa mladima, koji će te iskrenim pogledom, nekad vrlo ranjivim, pogledati i postaviti pitanje koje može uticati moćno na njihov život. Takav je nekad omladinski rad, to čini mladim ljudima, da uče van svoje bezbedne zone i čuju unutrašnji glas koji pre nisu čuli…
Ovaj tekst zaista ne bi trebao da bude o omladinskom radu. Trebao bi da bude o možda propuštenim prilikama, a još bolje o onima koje tek dolaze. Vreme koje je pred nama, mladima, donese različite ljude i osmehe, situacije i mogućnosti, a mi, na žalost, imamo samo SADA da donesemo odluku koje će uticati na naše učenje, na naš dalji tok života. Nekada, prilično nezahvalna pozicija…
Sve ovo zvuči ozbiljno, a verovatno jeste tako, a možda sam samo imao i dosta sreće i zvezda padalica koje su mi dale mogućnost da maštam, sanjam i bojim svoje odluke onako kako samo šareni tok misli jednog perfekcioniste može da dosanja. Da li je to moguće?…
Podršku koju možemo da dobijemo na svom putu odlučivanja i učenja je različita, manje ili više korisna za naš lični rast i razvoj i to postaje više VAŽNO kada postanemo odgovorni. Ključna reč-ODGOVORNI. Teška reč-odgovorni. Izazovna reč-odgovorni. Potreba svakog od nas da se istaknemo i da budemo zapaženi je dovoljno jak motiv da porazmislimo o nivou odgovornosti koji smo spremni da preuzmemo za sebe. Nije kliše kada odrasli kažu – Postani odgovoran za sebe, postaćeš odgovoran za druge. Odgovornošću gradimo lični osećaj za stvarnost, za okolinu i za toliko važnu lokalnu zajednicu koju na kraju ipak čine samo ljudi. Svako sa svojim osećajem odgovornosti…
Pobeda nad slabostima i izazovima nastaje kad postanemo relativno svesni da živimo zajedno sa drugima. Tad može da počne odgovornost, koja se prirodno nastavlja na saosećajnost. Taj jednostavan i bitan sistem sopstvenog-ka-drugom je ono što meni danas nedostaje u ljudima u mojoj blizini, što bi me možda i više motivisalo da dam više, pružim više i podelim više. Principom saosećajnosti otvaramo mnoga nova vrata u sebi, čarobna, nepredvidiva, nove PRILIKE koje su bile u nama. PRILIKA da budemo bolji, saosećajniji, drugačiji i svoji je prava i dovoljna PRILIKA zbog koje zaslužujemo više od našeg društva, od naše države.
Obožavam staru, dobru Gandijevsku-Mi moramo biti promena koju želimo videti u svetu. Živa istina. Samo ja, ti i mi možemo biti pravi promoteri vrednosti koje želimo da vidimo, koje želimo da živimo. A ja ću je preformulisati i reći – Mi ŽELIMO biti promena koju MORAMO videti u svetu, iskoristi PRILIKU!