Autor: Predrag Jarčov

“Poštovani/a,

Sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da ste izabrani za učešće na treningu “Više iskustva za više prilika za zaposlenje”, koji organizuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). Čestitamo!”

I tako je sve počelo! Jednim mejlom koji je stigao u spam folder koji nikada ne otvaram, ali eto, tog puta sam rešio da ga otvorim, ni sam ne znam zašto. Tada mi je to delovao kao još jedan u nizu treninga o pisanju CV-a i pripremi za razgovor za posao koji ću posetiti. Nisam imao predstavu o tome da sam prošao selekciju gde je bilo 136 prijavljenih kandidata, a kamoli da ću biti jedan od najmotivisanijih učesnika treninga koji će obavljati tromesečnu praksu u organizaciji civilnog društva.

Dva meseca nakon treninga, zazvonio mi je mobilni telefon. Jedna prijatna devojka me pita da li sam zainteresovan za praksu u okviru projekta “Više iskustva za više prilika za zaposlenje” i poziva me da sledećeg dana dođem na konferenciju da potpišem ugovor. Kakav ugovor? Kakva praksa? Tada mi ništa nije bilo jasno. Došao sam na konferenciju, potpisao ugovor, pročitao opis posla i shvatio da je ova praksa upravo ono što mi treba. Praksu ću obavljati ni manje ni više nego u Krovnoj organizaciji mladih Srbije, najvišem predstavničkom telu mladih u našoj zemlji.

Naravno, nepotrebno je spominjati koliko sam bio uzbuđen što sam dobio priliku da steknem svoje prvo, pravo radno iskustvo. Imajući u vidu da uskoro završavam svoje obrazovanje, radno iskustvo i praksa u nekoj kompaniji ili organizaciji je nešto što mi je neophodno.

Prva stvar koji mi se momentalno dopala na praksi su moje koleginice. Atmosfera u kancelariji jednostavno ne može biti bolja; u isto vreme zabavna, ali i radna. Možda bih jedino smanjio količinu slatkiša koji se svakodnevno jedu u našoj kancelariji. ?

Ono što možete naučiti na praksi ne možete ni na jednom fakultetu. Osećaj radne etike, odgovornosti i rad pod pritiskom su samo neke od veština koje možete steći tokom rada u omladinskoj organizaciji. Svakim danom učim nove stvari, stavljam sebe u nove situacije i unapređujem svoje veštine i sposobnosti.

Kao saradnik na projektima Krovne organizacije mladih Srbije moji zadaci su da učestvujem u projektnim aktivnostima KOMS-a, da sarađujem sa koordinatorkom za komunikacije, koordinatorkom za razvojne politike i generalnom sekretarkom. Tokom dosadašnjeg trajanja moje prakse učestvovao sam u organizaciji dve konferencije, jedne u Beogradu i jedne van Beograda. Prva konferencija je bila međunarodnog karaktera i održavala se u beogradskom hotelu Zira od 21. do 23. oktobra pod nazivom “Zajedno rastemo”, dok se druga međunarodna konferencija održavala u Kovačici od 12. do 14. novembra čija je tema bila “Zapošljivost mladih – perspektive i nova rešenja”. Moram priznati da su mi to za sada dva najlepša i najkorisnija iskustva na praksi. Ostvario sam veliki broj poznanstava sa ljudima što iz Srbije, tako i iz Evrope. Otkrio sam kako je to kada se sve dešava brzo i kada problemi moraju da se reše u vrlo kratkom roku. To ponekad ume da bude stresno, ali na kraju dana znate da ste doprineli nekom važnom događaju i da je sve proteklo kako treba, između ostalog, zahvaljujući i vama.

Timski rad, veština koja je danas neizostavni deo svakog oglasa za posao, je nešto što je na ovom tipu prakse imperativ. Svakodnevna saradnja sa koleginicama se podrazumeva. Međutim, jednu stvar bih izdvojio koja mi je u početku delovala kako veliki izazov, ali, kasnije sam shvatio da sve to zapravo i nije toliko strašno. Naime, za decembar je bila zakazana poseta predstavnika omladinskih saveta iz Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Mađarske, Italije, Norveške, Poljske, Slovenije, Švajcarske, Turske, Velike Britanije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ideja naših koordinatorki je bila da prezentaciju o KOMS-u odradimo moja koleginica praktikantkinja i ja. S obzirom da smo i ona i ja shvatili odgovornost zadatka hteli smo da tu prezentaciju odradimo što je bolje moguće. Za mene je to ujedno bio i prvi pravi javni nastup. Na dan kada je sve bilo spremno, kada su projektor i platno bili postavljeni i kada smo raskrčili kancelariju da bismo ubacili 25 stolica i mene i nju je pomalo hvatala trema. Međutim, tokom same prezentacije sve je išlo glatko i trema je nestala već u prvim minutima našeg prezentovanja. Kada smo završili prezentaciju i kada smo dobili pohvale i od naših koordinatorki i od prisutnih gostiju znali smo da smo uradili još jednu u nizu stvari koje će nam beskrajno značiti za naš budući profesionalni razvoj.

Ukoliko želite da budete što kompetentniji i proširite svoje opcije na tržištu rada uvek možete raditi na sebi i napredovati, čak iako niste deo nekog konkretnog projekta za zapošljavanje jer ste vi ti koji stvarate sebi prilike, ne neko drugi.