Najlepši su studentski dani – rečenica je koju najčešće čujete od okoline dok grejete stolicu i kukate nad sudbinom zvanom „500 stranica“.

Studenti ALU, generacija 2004, mi smo skulpture na ulici ?

I jesu bezbrižni ali ne bi trebalo da podrazumevaju ignorisanje lične odgovornosti za građenje budućnosti.

Još za vreme studentskih dana treba razmišljati o životu posle fakulteta. Ukoliko ste sebi jasno odgovorili na pitanje : Šta želim biti kad porastem? , treba planirati lični razvoj tokom čitavog školovanja.

Ukoliko uzmem kao tačnu pretpostavku, da odmah nakon studija želite da nađete posao u Srbiji a da pri tom nemate „vezu“ za isti, onda je vaš jedini put proaktivnost. Biti čekač posla je jednako uspešno kao čekanje Beketovog Godoa.

Sam svoja veza

Pokušajte da sami nađete svoje „veze“ za posao.

Kako?

Potražite ih na društvenim mrežama. Kontaktirajte ih, uključite se u diskusiju, budite na izvoru informacija. Društvene mreže ne treba da budu samo mesto zabave. One imaju istu ulogu kao i klasični mediji: informišu, edukuju i zabavljaju – a na nama je izbor kako i zbog čega ćemo ih koristiti.

Pored formalnog budite aktivni i u neformalnom obrazovanju. Radionice, seminari, škole, studijska putovanja okupljaju ambiciozne i obrazovane mlade ljude iz čitave zemlje. Pored dodatnog znanja koje možete steći, proširićete i mrežu kontakata.  U vašem telefonskom imeniku naćiće se budući mladi lideri i donosioci odluka. Zanimljive aktuelne konkurse uvek možete naći na sajtu youth.rs .

Prijavite se na stručnu praksu za vreme leta. Na taj način teorijsko pretvarate u praktično znanje i obezbeđujete preporuke.

Studentske organizacije kao što su AISEC i ESTIEM omogućavaju takođe sjajnu školu za sticanje poslovnih veština kao i sticanje kontakata sa ekspertima iz velikih kompanija.

Uključite se u volonterske kampove. To je šansa da usavršite strani jezik, upoznate kulturu neke druge zemlje i istovremeno budete društveno odgovorni. Istu mogućnost nude i programi „work and travel“ i dodatno mogućnost zarade.

To su načini da se nakon diplomiranja ne suočite sa činjenicom zvanom „prazan CV“.

Pošalji mail

Pošaljite mail i zakažite svojih 5 minuta kod željenog poslodavca. To ne znači dobijanje posla, to je prilika da neko čuje za vas, da vas upozna, čuje vaše ideje. Veliki broj svojih kontakata ostvarila sam upravo tako. Pronašla sam na internetu adresu i poslala mail. Ostajala sam i bez odgovora, dobijala sam i ljubazne negativne odgovore, ali uvek se nađe neko ko izdvoji vreme za vas.

Pokucaj na vrata

Dok su me kao studenta novinarstva pitali – gde bi volela da radiš?-  moj odgovor je kao iz topa bio B92 (makar  i na pet minuta), a kad postanem poslovno zrelija volela bih da se bavim odnosima s javnošću. Tada nisam imala vezu ni u prodavnici da kupim hleb preko reda a kamoli za posao. Bukvalno sam im pokucala na vrata. Dobar dan, ja bih da stažiram kod  vas i tako je i bilo.

Danas radim u Telekomu Srbija kao PR menadžer i taj posao sam dobila na isti način – zahvaljujući proaktivnosti.

Proaktivnost je životna filozofija

Neko odabere da čeka da mu se lepe stvari u životu dogode a neko da ide u susret njima. Proaktivnost nije samo ključ uspeha u poslu, već u svim segmentima života.  Buđenje građanskog aktivizma u svakom pojedincu pokreće i menja stvari na bolje. Sada već dobro poznati Filip Vukša je sam promenio svoju stvarnost ali i svih nas koji živimo u Beogradu. Biti proaktivan znači preuzeti svesnu kontrolu nad svojim životom, postavljati ciljeve i raditi na njihovom ostvarenju. Proaktivne osobe se preispituju, stvaraju viziju o tome što bi volele da im se desi, a onda ulože energiju da im se te želje i ciljevi ostvare. One se usude i da naprave grešku, jer su spremne da rizikuju kako bi stvorile okolnosti za uspeh. Ne pođe uvek za rukom sve što se naumi ali kontinuirana aktivnost s vremenom donosi rezultate. Koja god životna sfera da stagnira – odgovor je isti : pokreni se!