Zašto reći DA formalnom obrazovanju – II deo

Srednja škola je jednako važna za sve mlade. Sa nadom da će se metode predavanja i prenošenja znanja ubrzano reformisati, svakako preporučujem osnovcima da odluku o upisu u srednju školu donesu odgovorno (za trenutak možemo zanemariti skandal sa Malom maturom ove godine, sa nadom da se tako nešto više neće ponoviti u budućnosti). Jedna od zanimljivosti današnjeg srednješkolskog obrazovanja jeste svakako otvaranje novih smerova po gimnazijama i srednjim stručnim školama koji se mogu naći u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu itd. Ovaj trend otvaranja novih usmerenja treba da se proširi i na druga mesta i da mladi iz ruralnih sredina imaju priliku da uče za zanimanja i profesije od interesa.

obrazovanje-1

Prilično dobar i sadržajan sajt o srednješkolskom obrazovanju je i http://www.srednje-skole.com/ gde se upravo možete informisati o trendovima uvođenja novih i potencijalno atraktivnih smerova u srednjim školama u Srbiji. Isto tako, informativan sajt je i sajt Ministarstva prosvete, nauke I tehnološkog razvoja koji se bavi aktuelnostima i bitnim informacijama u vezi sa upisom u srednje škole i gimnazije i koracima koji su neophodni da se preuzmu pri polaganju prijemnog/mature i upisu-http://www.upis.mpn.gov.rs/.

Biti srednjoškolac/ka može biti i zanimljiva uloga, jer postoji sve više međunarodnih razmena sa vršnjacima iz drugih srednjih škola i gimnazija u Evropi i Americi. Dovoljno je da u vašem pretraživaču (najčešće Google, jel?) ukucate ključne reči i fraze kao što je program razmene srednješkolaca/ki i dobićete listu sajtova koji nude takve prilike. Ovim putem bih i želeo da napomenem da je više nego preporučljivo da se dooobro raspitate o agencijama, institutcijama i udruženjima koji organizuju takve razmene pre nego što se odlučite na takav korak. Dosta tih prilika možete naći na sajtovima kao što su mladiinfo.com, youth.rs i infostud.com. Neke osnovne škole imaju svoje veb sajtove koji su isto tako prilično informativni i na taj način podržavaju sadašnjost, a i budućnost svojih učenika/ca. Svakako pozivam sve učenike/ce da ih istraže i učestvuju u njihovom kreiranju zajedno sa upravom škole ili kojim god licem da je odgovorno za administriranje veb sajtova.

Sekcije i vannastavne aktivnosti su odlične prilike za obogaćivanje znanja i veština srednjoškolaca/ki koje pozivam da ih maksimalno iskoriste i naravno pre toga, pronađu šta je to što ih zaista interesuje, a mogu uzeti učešće pri školi. Te sekcije i vannastavne aktivnosti mogu biti sportskog (individualni i kolektivni sportovi raznih vrsta), kulturno-umetničkog tipa (ples, hor, evergreen večeri, časovi drame, recitovanja, psihološke sekcije kroz različite radionice osnaživanja itd.), biološke, ekološke i sekcije koje se bave zaštitom životne sredine, sekcije koje će im povećati socijalne veštine- debatni klubovi, retorika, gluma (koja spada i u kulturno-umetničke sekcije), sekcije mladih hemičara, astronomije, fizike, matematike, fotografije, grafičkog dizajna, strani jezici itd. Poznajem više situacija kada je đak ili grupa njih odlučilo da se raspitaju kod izvesnih profesora za sticanje dodatnih znanja i veština iz određenog predmeta ili oblasti i to je dodatno motivisalo i samog profesora/ku da organizuje takvu priliku i to je nakon toga postala održiva tradicija u školi. Pozivam opet mlade kroz ovaj tekst da pokušaju da animiraju svoje profesore/ke u školama i zajedno uzmu učešće u pokretanju različitih sekcija i vannastavnih aktivnosti.

obrazovanje-1.1

A šta je sa mladima kojima internet još uvek nije dostupan? To je prilično važan momenat gde bi bilo dobro osvestiti mlade da je neophodno da posvete neki minimum svog vremena kako bi iskoristili internet kao izvor važnih informacija koje su u sprezi sa njihovim formalnim i neformalnim obrazovanjem. Za mene je bilo prilično zanimljivo iskustvo da posvedočim koliko mladi kome internet nije svakodnevnica (ili posedovanje računara bilo koje vrste) pronalaze načine i puteve da mu pristupe i pronađu informacije koje su im važne-od druga, drugarice, internet kafe-a, fakulteta, nekog udruženja građana, kulturnog centra, kancelarije za mlade itd. Baš zato pozdravljam inicijativu na međunarodnom nivou da dostupnost internet postane i ljudsko pravo (za mlade) kako bi povećali svoje učešće u kreiranju svoje lokalne zajednice, svoju mobilnost i svaku vrstu obrazovanja (i offline i online). Škole su odličan početak koji im može omogućiti dostupnost internetu na dnevnom nivou. Neke zemlje EU su do sada prepoznale internet kao osnovno ljudsko pravo: Švedska, Estonija, Nemačka, Finska. Ovaj tekst neće biti usmeren na kritikovanju internet i njegovih aspekata, već samo istaći koji su benefiti njegovog postojanja radi pružanja prilika mladima da učestvuju i ostvare svoje potencijale. O tematici interneta kao osnovnom ljudskom pravu možete naći kroz sledeće linkove na srpskom jeziku- http://www.b92.net/tehnopolis/vesti.php?yyyy=2011&mm=06&nav_id=517997, http://www.021.rs/Info/Svet/Nemacki-sud-Internet-je-osnovno-ljudsko-pravo.html, http://www.e-novine.com/svet/svet-tema/35602-Internet—osnovno-ljudsko-pravo.html.

Formalno obrazovanje je zaista važno i ono određuje u velikoj meri identitet mladih i omogućava im da se razviju u profesionalce kakve su želeli. Mlada osoba koja odluči da radi i na svom formalnom i neformalnom obrazovanju zaista može očekivati uspeh. Do uspeha se dolazi radom i zalaganjem, gde se gradi vera u sebe. Formalno obrazovanje je prepuno izazovnih situacija koje vas sa ili bez vaše volje može izvesti iz zone komfora kada počinje pravo učenje i priprema za život. Komplementarnost ove dve vrste obrazovanja će omogućiti vaš razvoj “od poda do plafona“, dati vam priliku da budete konkurentni na tržištu rada i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Radite na sebi, na svojim komentencama, na svojim znanjima i veštinama, gde vam neformalno obrazovanje može biti ogroman saveznik kroz sistem formalnog obrazovanja i sticanja prvog profesionalnog profila.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Marija Stevuljević | IZVOR: KOMS |