Ultimativni vodič – kako popuniti aplikaciju?

Popunjavanje aplikacija za razne seminare, treninge, studijska putovanja i druge lepe oblike neformalnog obrazovanja (koji se ne plaćaju) može biti izazov. Nekih grešaka koje pravimo često uopšte nismo svesni, iako su one mogle poslati poruku da smo traljavo pristupili celom procesu, a možda nam to nije bila namera. Obzirom da se često nađem sa one strane koja čita aplikacije ovog tipa, evo nekih vrlo konkretnih primera šta i kako – da izbegneš da ti aplikacija dospe u kantu za smeće. Mnogi su primenljivi i kod apliciranja za posao. Sarkazam je naravno tu u isključivo edukativne svrhe.

Nije sve kao što izgleda… ili jeste?

· „Piši kao što govoriš“ nije apsolutno preporučljivo.

Odakle god da dolazimo i koje god da nam je poreklo, postoje utvrđeni standardi koji ne znaju za diverzitet geografskih širina. Pravopis i gramatika su jako važne stvari kad se popunjava aplikacija, a ako je popunjavaš na maternjem jeziku prag tolerancije na greške je još niži. Možda će se na ovaj aspekt manje obraćati pažnja za događaje koji su manje društvenog usmerenja, ako tako mogu reći, što ne znači da ne treba i tada konsultovati sveti Google i poslati ipak pismenu aplikaciju. Niko ne traži da se priloži diploma sa takmičenja iz srpskog jezika i književnosti, ali greške poput „presednik“, „svojih veštinama“, ili „srbije“ (veliko slovo?!) su baš #fail.

obrazovanje-3

Ja sam na primer Vranjanka, ali neću nigde zvanično napisati da sam iz Vranje, već iz Vranja (sem ako je Tviter u pitanju).

Kada smo kod upotrebe neformalnog jezika, u šta ne ulazi samo stil pisanja već i stvari poput smajlija,hash tagova i tome slično, treba proceniti situaciju i imati meru u svakom slučaju. Ponegde je ovako nešto potpuno neprihvatljivo, a ponegde je čak vrlo kreativno. I kad već pomenuh „#“, rekla bih da vam se neće uzeti za zlo ako anglicizme ne prevedete na naški, sem ako je reč uveliko odomaćena. Ovo je već subjektivni momenat jer naš pravopis kaže drugačije pa je ne morate uzeti za pravilo.

Šta o tebi govori „presednik“? Ukratko, da nisi sasvim pismen/a. To nije pohvalno, inače.

· ..Kucaj kao što govoriš jeste.

Ako inače u svakodnevnom govoru kažeš „jako je tesko doci po posla“ – onda ništa, preskoči ovaj pasus. Ali, većina nas bi rekla „jako je teško doći do posla“.

Aplikaciju treba popunjavati jezikom i pismom kojim je napisana. Što znači ako je Serbian Latin dat, Serbian Latin i ti koristiš. Mnogo prosto.

U kucanju takođe valja ne upotrebljavati X ili W umesto KS i V, i obratiti pažnju da nije DJ nego Đ, što se često desi i onima koji koriste Serbian Latin. Kontinuirano mešanje Č i Ć je meni neshvatljivo, ne vidim neko logično objašnjenje.

o …i kad smo kod kucanja…

Posle tačke i zareza ide razmak (space).

Logički odvojene celine se odvajaju i vizuelno pasusima.

Ako je pitanje boldovano, ti ipak odgovor ne kucaj boldovan.

Znaci uzvika (uzvičnici)… samo izuzetno.

Šta loše otkucana aplikacija govori o tebi? Da ne umeš da kucaš, očigledno. Nije to neka filozofija i ne treba mnogo da se ukapira par pravila, a efekat koji ostavlja može biti jaaaaako negativan (sem ako se prijavljuješ za trening o pravopisu, onda si idealan kanidat/kinja).

· Sva ta pitanja nisu tu za džabe.

Popuni celu aplikaciju a, ako nešto preskačeš daj objašnjenje. Nekad je efektno kratko odgovoriti na nešto ali ne kroz celu aplikaciju. S druge strane, čitati referat na svako pitanje ume takođe da bude zamorno iskustvo. Ah, ta zlatna sredina.

Šta o tebi govori preskakanje pitanja? Da nemaš mišljenje, nešto ne znaš, ne želiš da razmišljaš, da ti nije bitno, da smatraš da je pitanje bez veze.

· Pošalji mejl pismeno.

Kad šalješ mejl ne moraš biti veštački pritvoran i formalan do bola, ali par rečenica je stvar neke pristojnosti u komunikaciji. Zamisli istu situaciju kad bi trebao/la da je fizički sprovedeš. Malo je čudno jel da?

Ako nije naznačeno šta da napišeš u Subject mejla najsigurnije je da napišeš naziv događaja za koji apliciraš i/ili to da je u pitanju prijava, aplikacija i sl. Najgore je poslati mejl bez Subjecta.

Što se tiče naziva samog fajla odnosno aplikacije, puno ćeš pomoći onome ko sve to čita ako na naziv koji već postoji dodaš svoje ime i prezime. Kad smo već kod imena, obično se prvo piše ime pa prezime, ne obrnuto. To obrnuto je samo za spiskove gde je azbučni/alfabetni red od značaja.

Gledaj da ti sam mejl bude nesto poput imena i prezimena, nikako ne „mala“, „sexy“, deminutivi razni, nadimci, fudbalski klub i druge „kreativne ideje“…i da naravno bude tvoj a ne mejl druga, majke i sl. Lepo je naravno što smo svi tako lojalni Fejsbuku ali imati mejl odvojeno od njega je MUST za ovakve situacije.

Šta o tebi govori način na koji šalješ mejl? Može da kaže koliko si pismen/a, organizovan/a, ozbiljan/a, a svakako i željan/a učešća na događaju za koji isti i šalješ.

· Tehničke nedoumice i drugi „kako da…“ upiti.

Ako je 39 ljudi uspelo da otvori aplikaciju a ti ne možeš, ako niko nema problem sa onim poljem u excelu, ako je odgovor realno moguće naći bez da pitaš organizatora – nešto je do tebe…

Pre nego zaključiš da aplikacija ne valja konsultuj Google, prijatelja ili drugi kompjuter pre nego pošalješ mejl sa nesuvislim pitanjem. To ne samo da pokazuje da se neke stvari ne znaju nego i nedostatak proaktivnosti i strpljenja za traženjem rešenja. S druge strane, ne treba se ustezati i pitati nešto nakon što si probao/la na sve tebi poznate načine da sam rešiš problem.

Suština ispred forme

· „In a world full of copycats be an original“

Da li je potrebno reći da je ono što je na Googlu dostupno tebi, dostupno isto tako i drugima? Posebno onih prvih par rezultata pretraživanja. U prevodu – ako već koristiš tuđe misli bar ih citiraj, odmakni dalje od prve strane pretraživača i kad kopiraš bar izjednači font sa onim u aplikaciji. Nije stvar samo u tome da se neko polje popuni nego da se popuni smisleno. Oni koji gledaju aplikacije uglavnom cene originalne odgovore i ljude koji će na događaj doći sa sopstvenim mišljenjem. Kopiranje sadržaja sa interneta može biti gore nego da ostaviš prazno polje, posebno kad još 35 ljudi kopira to isto. Malo napora nije na odmet? Umereno korišćenje nekog citata (to je kad staviš navodnike i ne plasiraš nešto kao sopstvenu misao) ume da bude efektno i ukusno, ali i taj izbor ume da traži vreme.

obrazovanje-3.1

Podvrsta kopiranja je kad više ljudi iz iste organizacije pošalju istovetnu aplikaciju sa samo promenjenim imenom aplikanta. Da li stvarno treba da objašnjavam zašto je ovo glupo? Da,rekla sam – g l u p o je.

Šta si rekao/la o sebi kad kopiraš? Time govoriš ja sam nedovoljno zainteresovan, nedovoljno posvećen,nekreativan,  idem linijom manjeg otpora, ne trudim se mnogo, nije mi mnogo stalo do ove aplikacije ili sam previše samouveren/a da ću proći pa kvalitet aplikacije ionako nije bitan.

· Iskustvo i nove veštine i ostali klišei

U redu, ne može se uvek izmisliti topla voda ali gledaj da se maneš ustaljenih klišea ili da ih bar obogatiš, elaboriraš, modifikuješ na neki način. Ako misliš da na dotičnom događaju „stekneš iskustvo i nove veštine“ napiši konkretnije šta pod time misliš, da bi ti neko i poverovao. I dok to činiš, ne moraš se pošto poto truditi da koristiš „nepoznate“ reči i da zvučiš „uzvišeno“ jer često su takve konstrukcije na nivou neologizama na kraju ( Kao na pr: „ …budi bre malo parlamentan, a taman sam htela da ubacim jedan novi izraz što sam ga čula… Demagogija! Oduvek sam to volela, taj rad s malom decom…).

Korišćenje humora takođe može biti dobra ideja ponekad. Ponekad, ne uvek i ne da šalje poruku da je za tebe sve to jedno veliko zezanje.

Šta govori o tebi kad koristiš klišee? Neinventivan, ne trudi se, ništa novo, odnosno – close this document.

· Istraži za šta i kome apliciraš.

Nije fora da se prijavljuješ stihijski na sve živo što vidiš. Prvenstveno sredi svoje prioritete i proceni koje su tebi veštine potrebne, komplementarne, dugoročno korisne itd. Ako odlučiš da se prijaviš za nešto što misliš da je u tom rangu nije zgoreg da se onda malo raspitaš o čemu se konkretnije radi. Recimo, neki seminar koji se bavi komunikacijama može podrazumevati medije, odnose s javnošću, međuljudske odnose, neki IT aspekt, tehničke nauke… dakle, lepo pročitaj poziv, šta se nudi i kome je namenjeno i ko poziva. Ako je u pitanju neki događaj koji se ponavlja iz godine u godinu još lakše možeš doći do informacija kako izgleda i koji profil ljudi obično prođe selekciju (Pa onda pogledaš u sebe? Prilagodiš aplikaciju? Odustaneš?..). Dobro je pogledati (ne baciti pogled, već pogledati) ko je organizator događaja, koje su vrednosti, ciljevi, realizovani projekti organizacije… I stečene informacije možeš onda suptilno inkorporirati i u svoju aplikaciju.

Šta si rekao/la o sebi? Lako se vidi kad se neko bavio aplikacijom i kada nije. Kada se malo pozabaviš istraživanjem teme i organizatora to se reflektuje kroz ono što napišeš. Tako šalješ poruku da te suštinski zanima ono za šta apliciraš, da si ozbiljan/a kandidat/kinja, da ti je važno, da umeš da se potrudiš. Na koncu, da deliš vrednosti onog ko poziva i da tvoj kvalitet doprinosi uspešnosti događaja.

…na kraju

· Triput meri, jednom seci.

Bilo da je reč o pravopisu, nezakačenom atačmentu ili odgovoru na neko konkretno pitanje u aplikaciji, pravilo je isto a to je da proveriš pre nego što pošalješ da li je to „tvoj konačni odgovor“ i tako izbegneš greške koje će te koštati učešća, pod uslovom da ti je do istog stalo. Ja sam ponekad prvo samoj sebi slala neke mejlove da vidim kako izgledaju ako mi je bilo jako stalo koji će utisak ostaviti na drugog, posebno ako sam bila umorna. I ako napraviš ipak neke greške tipa neko slovce se zagubi ili slično, nije smak sveta i suština aplikacije bi trebalo da uvek ima prednost nad formom. No, ako napraviš više kardinalnih grešaka, ne znam koliko da „razbiješ“ suštinu poslao/la si i mnogo nezavidnih poruka o sebi.

· Neki proaktivni momenti.

Proaktivno je poslati nekad pismo preporuke ili neki prateći dokument koji potkrepljuje aplikaciju, iako se ne traži. Nije proaktivno poslati 7 takvih.

Proaktivno je ubaciti linkove u aplikaciju. Nije proaktivno ubaciti ih na svaku drugu reč i nesvrsishodno.

Proaktivno je postaviti smisleno pitanje. Nije proaktivno udaviti dušu naročito ako se pitanja ne tiču suštine već perifernih stvari koje mogu da odražavaju samo turističke aspiracije aplikanta.

Proaktivno je koristiti rodno senzitivni jezik. Hm, dobro volela bih da je ovo istina ali istina je da mnoge to i dalje iritira pa ne preterujte ni u tome. U smislu osenčavanja stava koji imamo po tom pitanju može da bude ok, ali ako bih bila realna ne bih preporučila da se svaka reč duplira.

O konverziji .doc u .pdf nemam izražen stav ali je obično najpametnije poslati aplikaciju kako je i data. To posebno važi za .doc i .docx, dakle različite verzije Worda, jer eto možda onaj ko to čita nema tu tvoju napredniju verziju da otvori. Lepo je impresionirati, a još je lepše impresionirati jednostavnošću i funkcionalnošću.

· Šta je najgore što može da se desi?

Da te ne prime? Čak i ako uradiš sve kako „treba“, može se desiti da ne budeš primljen/a na nešto za šta apliciraš. Bitno je ne stresirati se puno oko takvih situacija, ne tražiti opsesivno sopstvene greške ali biti spreman/na da ih čuješ. Uvek možeš probati da tražiš komentar na sopstvenu aplikaciju, kako bi nešto popravio/la kod sebe, pa iako to nažalost i nije neka praksa kod nas, ko zna možda ga i dobiješ i ipak nešto naučiš za drugi put. Odbijanje nije automatski znak da ne vrediš dovoljno i svakako nije razlog da i sledeći put ne uložiš vreme i trud. Verovatno je malo ko primljen uvek i na sve za šta je aplicirao, samo što ljudi o tome ne govore i to je ok. Pored toga, nekada ćeš imati i više početnog iskustva nego što se traži (po različitim kriterijumima) i nećeš biti procenjen/a kao pogodan učesnik, što je na koncu i za tebe kontraproduktivno da slušaš nešto što već znaš.

p.s. Ako ti pada napamet još neki korisni savet  ili iskustvo iz ovakve situacije, podeli ga u komentarima ? Tako svi zajedno učimo!

p.s.s. Pronalazaču grešaka u samom ovom postu sledi… menšn na Tviteru? ?

KOMS izveštaj | Autor/ka: Marija Stevuljević | IZVOR: KOMS |