To je volontiranje; to se voli

Autorka: Marina Katić, Svetski omladinski talas

Da li ste znali da u vašem gradu postoji jedna tiha ali nezaustavljiva subkultura? To su ljudi koji prvi saznaju za svaku akciju, trening, seminar, projekat, događaj, i potom dosadno insistiraju da je baš jedna od tih akcija prava stvar za vas.

To su ljudi čije najdraže uspomene su uglavnom vezane za blage traume, stres i prevazilaženje prepreka, manjak sna ili višak pritiska. Neki tvrdoglavi, vredni ljudi koji osluškuju potrebe društva i svesno biraju da svoje slobodno vreme poklone aktivnoj promeni.

To su ljudi koji vredno rade iza kulisa; superheroji koji su nam potrebni ali koje ne zaslužujemo uvek. To su volonteri, volonterke.

                                                                                   A kako se zapravo postaje volonter?

volunteer-1326758_640Volonter se postaje onog dana kada se stvori u nama želja da uradimo više od onoga što nam pružaju naše uobičajene granice svakodnevice. Možda dok spremamo ispit i želimo još znanja; dok gledamo grad koji volimo kroz prozor autobusa, ili onog trenutka kada nam samo mogućnosti jedne fine ideje ulepšaju dan.

Volonter se postaje kada osetimo glad za promenom i kada preuzmemo ličnu odgovornost za društvene prilike u kojima se nađemo. Kada postanemo svesni da naša okolina može da se prekraja, i treba da se prekraja, i da za promene nije odgovoran niko drugi do nas.

Volonter se postaje kada vidimo svet onakav kakav jeste i odlučimo da radimo na tome kakav svet može da bude.

Zašto se ostaje volonter?

Volonter se ostaje jer se volontiranje zavoli. Volontiranje je specifična sredina, gde je posao ili zadatak koji obavljate direktno vezan za ono što volite, što vam je važno; ono što na kraju krajeva – za ono što vas čini vas.

Volontiranje je zasebna vremenska zona, gde minuti traju kao sati ako se radi o spavanju a sati traju kao minuti ako se radi o nepredviđenom problemu. To je dinamičan teren gde učiš da plivaš, skijaš i štrikaš istovremeno; dok spremaš sebi instant večeru, pokušavaš da staviš sve obaveze na jedan papir i uveravaš rodbinu da volontiranje ipak nije neki zabrinjavajući virus koji prođe ako se dobro odmoriš.

Volontiranje te takođe nauči da skoro sve može da se nauči, šta su tvoji lični prioriteti, a u međuvremenu i kako da balansiraš svoje vreme kao hodač na žici. Takvo angažovanje znači talase različitih ljudi svaki dan, gde sa svakim susretom upoznavaješ sebe i shvataš da je svet mali ali bogat, i da vredi istraživanja.

volunteerVolontiranje ti izgradi standarde; za posao koji radiš, za ljude kojima se okružuješ, za odluke koje donosiš. Nauči te da je sasvim u redu grešiti, ako se greši iz pravih razloga; nauči te šta je zadovoljstvo dobro urađenog posla na kraju dana.

Volonter se ostaje jer ti pruža mogućnost da budeš najbolja verzija sebe i da stvaraš nešto veće. Duh volonterizma je neopipljiva baština koja ostaje u društvu; pozitivna energija znanja i entuzijazma da inspiriše naredne generacije da zavrnu rukava i ne ostanu na neostvarenom potencijalu i idejama.

Kad porastem biću (i dalje) volonterka

Volontiranje s vremenom prestane da bude nešto što ti radiš, a postane nešto što ti jesi. Samoinicijativa postane refleks. Savladavanje pritiska postane druga priroda. Naučiš da imaš poverenja u svoje veštine, a da veruješ u najbolje u drugim ljudima. Shvatiš da ni iz čega može da se stvori mnogo, i da je raditi na nečemu u šta veruješ sa ljudima koji dele neke od tvojih osnovnih vrednosti neprocenjivo.

Moje volontersko iskustvo došlo je nenadano, intuitivno, i ostalo među najboljim odlukama koje sam donela. Naučilo me je da se smejem kada je teško, da nema bezizlaznih situacija i da cenim male-velike stvari. Naučila sam kolika je snaga ideje i zagrljaja koji dođu u pravom trenutku, i da ako radiš ono što voliš možeš da postigneš i ono što nisi ni sanjala.

Iskoristite današnji dan, Međunarodni dan Volontera, i pitajte sebi bliske volontere da podele svoja iskustva i uspomene sa vama. Sigurna sam da će verovatno pomenuti podočnjake, neprospavane noći, obroke koje su preskočili, upale mišića, i da će njihove reči pratiti osmeh. Pitajte ih šta su naučili, i gde ih je to odvelo i kako ih je promenilo. I možda, samo možda, zbog njihovih reči i vi budete slavili ovaj dan sa nama naredne godine.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Maja Galović | IZVOR: KOMS |