Prilike se ne čekaju, prilike se stvaraju

Autor: Kristina Novaković

Kao studentkinja i volonterka pri različitim omladinskim organizacijama i pre svega kao neko ko aktivno prati dešavanja i mogućnosti koje se u toj sferi pružaju mladima, smatram da su seminar o karijernom savetovanju koji je KOMS organizovao i praksa koja je usledila bili odlična prilika da upotpunim svoja znanja i razvijem veštine kojih možda do tada nisam ni bila svesna.

zaposlenje-5Pre svega – multitasking iliti žongliranje sa obavezama na fakultetu, volonterskim obavezama, ispunjavanjem zadataka na praksi, treninzima, vremenom namenjenim najbližima. Bez rokovnika, telefonskih podsetnika, stikera sa imenima i terminima sastanaka je praktično neizvodljivo. Praksa koju obavljam je pri biblioteci Vlada Aksentijević u Obrenovcu, i moj doprinos se ogleda u pregledanju, sređivanju i prikupljanju arhivske građe za Zavičajni fond, kao i za knjigu o istoriji Obrenovca. Nisam do sada imala priliku da se susretnem sa takvim načinom baratanja podacima i mogu reći da sam dosta novog i korisnog naučila, što verujem da će mi u daljem radu koristiti.

zaposlenje-5.1Druga veština za koju smatram da sam je kod sebe razvila je određivanje prioriteta. Dan nekad ume da bude prekratak za sve što bi trebalo da se obavi i potrebno je proceniti šta je od toga najvažnije i najhitnije. Neko bi rekao – pa dobro, može i da se odustane od nečeg, ako je već raspored pretrpan iz dana u dan. Slažem se, može, ali uvek ostaje ona dilema da li su određene stvari mogle drugačije, a samim tim i brže da se obave? Odustajanje nije mana, ali vodi u neposvećenost, nezainteresovanost i smanjenje funkcionalnosti, čime samo sebi možemo naštetiti. Ako ne pokušamo nešto novo i ako ne postavljamo svakog dana sebi malo veći i dalji cilj od jučeračnjeg, nećemo napredovati na polju ličnog i profesionalnog razvoja i smanjićemo sebi šanse da jednoga dana obavljamo posao koji želimo.

zaposlenje-5.2Verujem da sam do sada uspešno ovladala i veštinom komunikacije. Danas se svi susrećemo sa mnogim pojmovima koji se bave ovom temom, ali primećujem da ljudi u mom okruženju na njih gledaju sa određene tačke koji se graniči sa neozbiljnošću. No, ako neko ne zna da primi i pruži konstruktivnu kritiku, ako ne ume da vodi i usmeri tok komunikacije u odgovarajućem smeru sa npr, ljudima iz svog tima ili iz svoje okoline, sasvim je nevažno koliko je stručan u oblasti kojom se bavi. Čovek jeste individua, ali takva da najbolje funkcioniše kada je okružen drugim ljudima. Svi imamo želju i potrebu da iskažemo svoje stavove, misli i osećanja, ali uporedo treba da razvijamo i veštinu slušanja sagovornika. Tokom obavljanja prakse imala sam priliku da ostvarim kontakt sa određenim brojem ljudi koji rade u arhivima, bibliotekama i naučnim institucijama. Svaka od tih saradnji bila je uspešno uspostavljena jer sam se trudila da na jasan, otvoren i razumljiv način objasnim šta je moj zadatak u tom trenutku, a vremenom sam ovladala terminologijom i uvidela kako da se svakome od  njih prilagodim. Za mene je ovo donekle bio iskorak u nepoznato jer sam po struci matematičar računarstva i informatike i uglavnom se bavim rešavanjem zadataka na papiru ili za računarom.

Naposletku, ono što me je i dovelo do ove prakse je otvorenost – otvorenost za sticanje novih znanja, proširivanje postojeće mreže kontakata, ovladavanje nekom novom metodologijom rada, upoznavanje sa radom institucija. Ne znam da li ću se možda u budućnosti baviti nečim kao što je istraživački rad ili bibliotekarska informatika, ali znam da ću umeti da primenim ono što sam naučila i da će mi to biti dobra osnova za dalje usavršavanje na tom polju.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Marija Stevuljević | IZVOR: KOMS |