Autor: Branislav Trudić, Education Association, Novi Sad

Da bi se jedna profesija razvijala, neophodno je kritički pristupiti njenim delovima i sadržaju. Omladinski rad je pomažuća profesija koja je bogata kompetencama (znanjima, veštinama i stavovima koje je neophodno da jedan omladinski radnik/ca razvija) koje je neophodno stalno preispitivati, naročito njene metode, oblike, aktivnosti i programe. Možda je u pitanju generalizacija, ali omladinski rad se u Srbiji još uvek sprovodi pri udruženjima za mlade i mladih, u različitim prostorima koji ima (ili možda nema?) elementarne uslove za rad.

Ono što mi se sviđa u pristupu omladinskog rada koji sam učio i koji još uvek učim, jeste taj tzv. holistički pristup u omladinskom radu. To u najjednostavnijem smislu označava da omladinski radnik/ca treba da ima u vidu da je razvoj mlade osobe važan “od glave do pete”, uključujući njegov/njen fizički, psihološki, emotivni i svaki drugi benefit.

U vezi sa fizičkim aspektom razvoja mladih, omladinski radnik/ca treba da omogući takav proces podrške mladim osobama koji ih neće ni u kom aspektu telesnog ili mentalnog zdravlja ometati ili sputavati, već preduzeti sve moguće mere predrostrožnosti da mlada osoba ne bude ugrožena tokom radionica, obuka, seminara, volontiranja u udruženjima, gde god i kad god omladinski radnici/ce sprovode svoje aktivnosti za mlade. U nekim organizacijama/omladinskim klubovima/bilo kojim drugim resursnim mestima za mlade, to je direktno uređeno kroz jasnu unutrašnju politiku poslovanja, kroz pravilnike ili bilo koje druge formalne/neformalne dokumente. U takva pravila mogu spadati zabrana unošenja, distribuiranja ili još gore, konzumiranje alkohola, droga i bilo kojih drugih psihoaktivnih supstanci tokom aktivnosti i u prostorijama gde se omladinski rad vrši. Isto tako, u nekim ređim slučajevima postoje klauzule, članci, dokumenti, delovi statuta resursnih mesta za mlade da nije dozvoljen i bilo kakav oblik nasilja, od verbalnog do fizičkog. Centar za Omladinski rad iz Novog Sada je pokrenuo odličan projekat obuke za referente/kinje za zaštitu dece i mladih u omladinskom radu, koji će omogućiti dodatno informisanje i senzibilisanje omladinskih radnika/ca i praktičara/ki u omladinskom radu za upravo ovaj važan aspekt omladinskog rada: a to je dobrobit i zaštita mladih i kako to primeniti više u praksi i kroz organizacijski menadžment. Druga dimenzija preispitivanja i kritikovanja je svakako koliko se ti dokumenti i kodeksi primenjuju u praksi od strane omladinskih radnika/ca. Svima bi trebalo biti jasno da usvojene politike ne obezbeđuju sigurnu praksu i dosta toga je oslonjeno na našu savest, spremnost I kapacitete da zaista implementiramo zajednički usvojene legislative u vezi sa etikom, bezbednošću i zdravljem…

Već dugo sam stava da je sa holističkim pristupom veći izazov za sve nas kojima su mladi baš važni kako da poboljšamo svoju praksu i zaista budemo sigurni da mladima možemo ponuditi bezbedniju sredinu za učenje i razvoj u aktivnostima koje organizujemo za njih i sa njima. Izazova je uvek mnogo i javljaju se tokom direktnog omladinskog rada i stoga je važno za omladinske radnike/ce da stalno rade na sebi i svojim kompetencama.

Primeri izazova koji se mogu desiti tokom aktivnosti omladinskog rada su mahom bezbednosne prirode, mada uvek postoji i mogućnost da se jednostavno desi nešto što niste planirali. To je najčešće sa zdravstvenim stanjem mlade osobe, od akutnih stanja do, na žalost, onih hroničnih. Desi se da nekome pozli, da mu nije dobro na bilo koji način, ali svakako je bezbednost ono što direktno može uticati na sprovođenje aktivnosti i mladu osobu i u fizičkom smislu. Kolegi omladinskom radniku u Novom Sadu se desilo da mu je tokom radionice bukvalno upao čovek sa pištoljem. Šta onda raditi? Meni, mojim kolegama/cama i mladima se tokom aktivnosti desilo da je došlo do fizičkog obračuna između dve mlade osobe iz neposredne blizine. Šta onda raditi? Desi se slučajno da vam mlada osoba ne prijavi da pati od neke akutne/hronične bolesti i nije primila terapiju i zbog toga dođe do nepredviđene reakcije kolabiranja ili neke vrste alergene reakcije ili najgore-napada. Kako onda reagovati? Ukoliko bukne požar zbog slučajne nepažnje u prostoriji gde se vrši aktivnost, šta raditi?

Primer dobre prakse gde je za početak, država pokazala interes za dodatnu zdravstvenu zaštitu mladih, je uvođenje predmeta Reproduktivno vaspitanje (iliti popularniji naziv: Seksualno obrazovanje) u nekoliko srednjih škola u Vojvodini, koje će promovisati zdrave stilove života i odgovornije oblike ponašanja mladih tokom seksualnih odnosa. Pitanje koje mi se nametnulo nakon te objave jeste-Da li će i omladinskim radnicima/cama, koji pritom imaju i formalno obrazovanje iz oblasti omladinskog rada, biti dozvoljeno da se zaposle kao predavači/ice, profesori/ke za oblast Reproduktivnog vaspitanja u školama? Da li to spada i pod njihovu odgovornost i koliko je uopšte važno obrazovanje i priprema praktičara/ki za takav oblik omladinskog rada?

Mislim da je važno osvrnuti se na dodatne, pomoćne kompetence i veštine koje su važne za kvalitetan, a time mislim i bezbedan, omladinski rad. Ovim putem bih želeo da istaknem moguće oblasti gde bi bilo poželjno razvijati veštine i znanja, a osigurale bi bezbedan omladinski rad- prva pomoć, zaštita životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, protivpožarna zaštita, bezbednosna obuka od nepredviđenih situacija nasilja i kriminala, reproduktivno vaspitanje itd.

Neko će pomisliti da je to možda i previše za omladinske radnike/ce. Ja zaista ne mislim tako. Ukoliko želimo da postignemo kvalitetan nivo rada bilo čime da se bavimo, moramo se truditi da kontinuirano i motivisano poboljšavamo svoj rad kroz dugoročno usavršavanje i preispitivanje svojih metoda rada. Omladinskom radniku/ci, praktičaru/ki u omladinskom radu treba na prvom mestu da bude dobrobit mladih. To se može postići ako se potrudimo da se razvijamo u svom poslu, kao što nam je jedan od ciljeva razvoj naših mladih. Neophodno je da omladinski radnici/ce nastave da budu korisnici/ce neformalnog obrazovanja i jačaju svoje kompetence i u obasti zdravlja i bezbednosti mladih koje su u vrlo tesnoj vezi. Budimo uzori jedni drugima, našim mladima.

Ovim putem pozivam i donosioce odluka, udruženja građana i predstavnike/ce udruženja mladih i za mlade, da rade zajednički u pravcu zaštite i zdravlja mladih i kreiraju prilike za usavršavanje i podršku omladinskih radnika/ca u pravcu bezbednosti i zdravlja mladih.

I da, ukoliko se neko odluči da organizuje obuku, projekat ili instruktažu iz oblasti prve pomoći, slobodno me kontaktirajte, znam nekoliko nas kome bi ta obuka zaista značila…