Intenzivnija saradnja mladih u regionu – Preporuke i očekivanja

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Ministarstva omladine i sporta predstavile su javnosti, institucijama i organizacijama civilnog društva povodom osnivanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), koncept Kancelarije na konferenciji „U susret programima Regionalne kancelarije za saradnju mladih“ koja je bila održana 25. marta 2016. godine u Beogradu.

rajko-zakljucci-768x289 Proces osnivanja Kancelarije, tzv. Berlinski proces započet je još 2014. godine na Samitu lidera Zapadnog Balkana u Berlinu kada je istaknuta potreba za intenzivnijom saradnjom zemalja regiona, a posebno među mladima. Ova inicijativa je formalizovana avgusta 2015. godine kada je u Beču potpisana Zajednička deklaracija kojom se predviđa osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (Regional Youth Cooperation Office – RYCO). Zemlje potpisnice su: Republika Srbija, Albanija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina i Kosovo*. Ovim su stvoreni politički i institucionalni uslovi za formiranje Radne grupe koja je u periodu od oktobra 2015. godine do marta 2016. godine aktivno radila na pripremi svih predloga dokumenata neophodnih za uspostavljanje i funkcionisanje Kancelarije, a koja je sastavljena od predstavnika institucija nadležnih za pitanja mladih i predstavnika omladinskog sektora. Objedinjeni predlog dokumenta poslat je na razmatranje svim Vladama zemalja Zapadnog Balkana, a formiranje Kancelarije očekujemo nakon sledećeg Samita lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Parizu, 4. jula ove godine. Ovim se pokazuje da mladi prepoznaju potrebu za saradnjom i da imaju ključnu ulogu u stvaranju stabilnosti, mira, dijaloga, tolerancije i dobrosusedskih veza.

Učesnici konferencije dobili su priliku da daju doprinos budućem funkcionisanju RYCO. Dve Radne grupe radile su na izradi preporuka koje su uloge institucija i organizacija civilnog društva u osnivanju Kancelarije i na davanju predloga o načinima odabira omladinskog predstavnika u UO ove Kancelarije.

Uloga institucija i civilnog sektora u RYCO

Diskusiju u prvoj grupi moderirali su Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava i Milica Škiljević iz Beogradske otvorene škole. Učesnici su diskutovali o programima koje bi RYCO mogla da sprovodi, i to: o programima koji se u Srbiji uspešno sprovode, o načinu korišćenja sredstava, potrebnoj podršci od strane Sekretarijata u pripremi i sprovođenju projekata, uspostavljanju baze partnera na Zapadnom Balkanu, a u vezi sa programima RYCO.


 

Kao primeri dobre prakse, odnosno programi koji već postoje i koji bi se mogli implementirati u rad Kancelarije, navedeni su:

  • Međunarodni volonterski kampovi, gde bi se uključile države potpisnice razmene. Srbija ima dobar i razrađen sistem volonterskih kampova. Razgovarati o razvijanju sistema regionalnih volonterskih kampova na Zapadnom Balkanu.
  • Mreža mladih lidera za prekograničnu saradnju
  • Rezicidencijalni kulturno-umetnički programi
  • Stvaranje mreže omladinskih klubova
  • Razmena preduzetničkih ideja mladih – program razmene i razvoja preduzetničkih ideja

 

Preporuke koje su učesnici izneli, a koje bi olakšale rad same Kancelarije i osigurale uspešnost su se ticale:

  • Pravljenja baze podataka u skladu sa različitim domenima omladinskog rada, po principu Erasmusove baze. Baza potencijalnih partnera bi trebalo da bude prilagođena aktivnostima i programima u kojima određene organizacije mogu da učestvuju. Baza partnera treba da bude javno dostupna na veb sajtu RKSM.
  • Realizacije pretpristupnih seminara izgradnje kapaciteta za organizacije, a pre prvih konkursa RKSM. Osnovni primer jesu Erasmus+ seminari.
  • Pripreme analize trenutnog stanja u realizaciji programa na regionalnom nivou i postojećih regionalnih platformi. Analiza bi trebalo da sadrži preporuke i primere dobre prakse koji su uspostavljeni i sprovode se na Zapadnom Balkanu.
  • Organizovanja skupa gde će organizacije predstaviti programe koje bi pokrenuli u okviru Regionalne kancelarije.

 

Učesnici su na samom kraju istakli da je neophodno da organizacije civilnog društva problematizuju političke teme i ističu važnost pomirenja i interkulturalnog učenja. Pored toga, istakli su i značaj podrške koju će pružati RKSM malim organizacijama.

Jedno veoma važno pitanje koje je pokrenuto, a neophodno je da se iznese donosiocima odluka tiče se poboljšanja bilateralnih odnosa, a posebno u odnosu na vizni režim koji je na snazi između pojedinih zemalja Zapadnog Balkana.

 

Odabir omladinskog predstavnika/predstavnice u Upravni odbor RYCO

Predstavnici organizacija civilnog društva okupljeni u ovoj radnoj grupi su u diskusiji o neophodnim kriterijumima za odabir omladinskog predstavnika, koju je moderirao Đorđe Jovićević iz KOMS-a, zaključili sledeće:

 

  • Odabir omladinskog predstavnika/ce je potrebno sprovesti putem javnog konkursa.
  • Preporuka je da konkurs iniciraju sve tri omladinske platforme u Srbiji KOMS, NAPOR, NAKZM.
  • Pored konkursa za odabir omladinskog predstavnika/ce, neophodno je razmotriti i odabir zamenika člana UO zbog kontinuiranosti u radu i aktivnog učešća Republike Srbije u radu RKSM.

 

Kriterijumi za odabir omladinskog predstavnika

  • Uzrast između 18 i 30 godina
  • Iskustvo u omladinskom radu
  • Vidljivost i prepoznatljivost u omladinskom sektoru
  • Kredibilitet i nezavisnost
  • Podršku jednog broja organizacija za učešće u UO
  • Osoba koja predstavlja mlade, a ne organizacije
  • Stepen obrazovanja ne treba nužno da bude kriterijum
  • Iskustvo u međunarodnoj saradnji i interkulturalnom dijalogu/pomirenju
  • Iskustvo u vođenju projekata

 


Pored procesa odabira i važnosti transparentnog i nezavisnog odlučivanja o predstavniku/ci, učesnici ove RG su se osvrnuli i na mehanizme koje je potrebno uvesti, a u vezi sa praćenjem rada omladinskog predstavnika u UO RKSM. Preporuke su sledeće:

 

  • Uvesti sistem podrške za omladinskog predstavnika u radu RKSM. Konsultativna pomoć od organizacija civilnog društva i krovnih saveza.
  • Takođe, zbog obima posla učesnici su došli do zaključka da ta osoba treba da ima svog zamenika.
  • Uvesti sistem kontrole i praćenja rada omladinskog predstavnika u UO.
  • Redovno izveštavanje omladinskog predstavnika.

 

Sumarno, Radna grupa koja je radila na preporukama koga delegirati u Upravni odbor RYCO zaključila je da iskustvo u vođenju projekata i nivo obrazovanja neće biti od presudnog značaja, ali kvaliteti koji se traže su: nezavisnost, integritet, kredibilitet, deljenje vrednosti koje su kompatibilne sa misijom RYCO.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Marija Stevuljević | IZVOR: KOMS |