Govor mržnje i migrantska kriza

Autorke: Milica Jeličić, Maja Galović i Ivana Jelača

Govor mržnje na internetu je postao jedan od glavnih oblika kršenja ljudskih prava na internetu koji može imati ozbiljne posledice što u virtuelnom što u realnom svetu. Stoga, moramo težiti da internet postane dostupan svakome, ali da taj pristup bude bezbedan po korisnike i korisnice širom sveta.

Evropska migrantska kriza ili jednostavno izbeglička kriza je izraz za niz događaja vezanih za masovni dolazak izbeglica i imigranata iz Azije, Afrike i dela Jugoistočne Evrope (Kosovo* i Albanija) u zemlje Evropske unije koji se beleži od sredine 2010. godine, a svoju eskalaciju dobija tokom 2015. godine. Tada su se po raznim medijskim portalima provlačile vesti o migrantskoj krizi i potencijalnim posledicama, praćene u velikoj meri zabrinjavajućim komentarima koji sadrže i govor mržnje.

Najsvežiji primer su dešavanja vezana za polazak dece izbeglica i migranata u škole u Srbiji gde su se pogranični krajevi, kao što je npr. Šid, najviše isticali po broju dece koja kreću u lokalne škole, pa samim tim i broju vesti i komentara. U nastavku smo izdvojili par komentara sa nekih od najznačajnijih portala u Srbiji na vesti o polasku dece u škole.

nhs1

Ovom izjavom autor komentara manipuliše pojmovima izbeglica, termin koja podrazumeva mnogo veću odgovornost države koja ih prima, i migrant, reč koja predstavlja osobu koja traži bolje ekonomske prilike i mnogo je manje ugrožena od izbeglice koja beži od rata. Prvi termin koristi za ’srpske izbeglice’ iz rata u bivšoj Jugoslaviji, dok reč migranti primenjuje na one koji poslednjih godina dolaze u Srbiju među kojima su i izbeglice iz Sirije. Na ovaj način autor komentara daje legitimitet svom stavu da izbeglice i migranti sa Bliskog istoka i Afrike ne zaslužuju podjednak tretman. Takođe, autor koristi činjenicu da oni nisu ’iste vere, jezika i porekla’ da podrži stav da ’migranti vam sigurno nisu braća’. Ono što je dodatno zabrinjavajuće je izjava ’samo oni znaju prave namere’ koja stavlja izbeglice i migrante u ulogu potencijalnog agresora ali može i da izazove potrebu da se ’agresor’ eliminiše iz društva što se može tumačiti kao poziv na akciju čime govor mržnje dobija na težini.

Ono što je specifično je da, iako je ime sakriveno (od strane autorke ovog teksta), sam autor je naveo svoje ime u originalnom komentaru. Dakle, pored toga što jasno ispoljava govor mržnje autor nema problem da imenom stane iza komentara.

Sledeći komentar, pak, jeste sakriven iz imena Kalimero:

nhs2

Ovaj komentar, takođe, manipuliše terminima izbeglica i migrant, stavljajući pod navodnike termin izbeglica čime se pod znak pitanja stavlja da su oni zaista pobegli od rata. Način na koji je pomenuto da među izbeglicama ima vojno sposobnih zanemaruje činjenicu da veliki deo izbeglica čine žene i deca. Autor direktno osuđuje izbeglice i migrante (na osnovu predrasuda) i profiliše ih kao teroriste koji planski žele da preuzmu ,,našu zemlju’’, čime ih takođe karakteriše kao potencijalnu opasnost. Pritom, ovaj komentar je potupno izvučen iz konteksta jer je odgovor na tekst o polasku dece u školu.

Ovakav komentar treba pre svega vratiti na osnovnu poruku teksta i podsetiti da se takvim narativima prenose predrasude i stereotipi pre nego argumentovani stavovi nanoseći štetu (nedužnoj) deci školskog uzrasta.

nhs3

Autor/ka komentara se oslanja na netačne ili delimično tačne izjave da bi dokazao/la svoj stav. Takođe, autor/ka manipiliše konceptom ljudskih (dečjih) prava, pozivajući se na pravo naše dece ’na nesmetano obrazovanje u sopstvenoj zemlji’ koje remete deca iz prihvatnih centara time što su uključena u nastavu.

Rat, siromaštvo ili u krajnjem slučaju odluke njihovih roditelja da oprobaju sreću na nekom drugom mestu, ne bi trebalo da uskrate detetu mogućnost obrazovanja. Svako dete zaslužuje jednaka prava i mogućnosti, a obrazovanje je jedno od njih.

U nastavku imamo komentar koji jasno iskazuje govor mržnje.

nhs4

Već u naslovu korisnik iskazuje svoj stav: ,,99% terorista jesu muslimani’’, a u telu komentara opisuje migrante kao osobe koje su sklone nasilju, silovatelji i poziva se na kontrast sa Srbima koji su ,,bake koje prodaju lubenice’’. Autor komentara se koristi stereotipima o Muslimanima i celu grupu karakteriše kao homogenu nasuprot takođe homogenim, ali miroljubivim, Srbima. Ovde se vrši jasna MI i ONI podela, gde se dve grupe ne samo predstavljaju kao različite, već i sa potpuno suprotstavljenim vrednostima. Takodje, MI i ONI podele rade na homogenizaciji grupa što otežava shvatanje da su sve zajednice heterogene i karakteristiše ih unutrašnja raznolikost.

Iako se termin terorizam u javnom diskursu gotovo isključivo povezuje sa Muslimanima koliko je to opravdano je diskutabilno (niko počinioca 59 ubistava u Las Vegasu nije nazvao teroristom, ali je napad koji je počinio imao više žrtava od većine napada koji su počinili Muslimanski teroristi). A čak i ako se složimo sa takvom upotrebom termina to svakako ne znači da se večina muslimana slaže sa ekstremističkim stavovima i podržava terorizam.

Slično je i sa sledećim komentarom gde autor/ka sve izbeglice i migrante poistovećuje sa muslimanskom verom i predviđa planove za ,,preuzimanje države’’ što bi značilo da smo ’mi’, Srbi, direktno ugroženi od ’njih’. Međutim, komentar je vrlo klimava pretpostavka koja se, iako je predstavljena kao sigurnost, oslanja na neargumentovana predviđanja.

nhs5

Trodnevni trening “Zaustavimo govor mržnje” održan je krajem jula u hotelu “88 rooms”, u organizaciji Krovne organizacije mladih Srbije i Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan, uz podršku Evropske omladinske fondacije, i deo je Kampanje protiv govora mržnje Republike Srbije.

Jedna od tema treninga bili su kontra-narativi. Ideja kontra-narativa je da se suprotstave govoru mržnje tako što će dati argumentovan odgovor koji će poljuljati izražene dikriminatorne stavove i govor mržnje. Ako želite da doprinesete održavanju balansa u javnoj diskusiji i suprotstavite se govoru mržnje, treba ući u diskusiju sa jasnim ciljevima da se pruži argumentovana podrška oštećenim stranama. Važno je da se uputite u temu, opremite objektivnom argumentacijom i primerima koji će pomoći da se suzbije mržnja.

No-Hate-Speech-Movement_350x150pxCOE-Logo-Quadri EYF_visual_identity.png

Više o tome kako se suprotstaviti govoru mržnje možete videti ovde.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Maja Galović | IZVOR: KOMS |