Govor mržnje – kad postanemo mi i oni

Autor i autorka teksta: Jelena Bratić i Aleksandar Nikolić

Govor mržnje je kada na bilo koji način govorom, gestom, ponašanjem ili bilo kojim drugim načinom komunikacije širimo, promovišemo ili opravdavamo omalovažavanje i pozivamo na nasilje i mržnju određene grupe ili pripadnike te grupe. Do mržnje dolazi iz mešavine neznanja i straha, kao i zablude da je drugačije pogrešno.

Ljudi ne žele etikete, ali ih dele drugima…

Često se etiketiramo i u želji da pripadamo nekoj grupi ne dozvoljavamo „drugačijem‟ da pripada tamo gde bi trebalo, već ga sami svrstavamo, širenjem mržnje stvaramo lošu sliku o nekome ili nečemu, čime kršimo tuđa prava gde se i nalazi granica između naše slobode govora i govora mržnje koju mnogi ljudi krše neznajući za postojanje iste.

Svi MI smo bili barem jednom žrtva govora mržnje ili zlostavljani (zlostavljanje je bilo koji vid nasilja koji se  nastavlja ili ponavlja). Kada kažemo MI stvarno mislimo na sve krenuvši od predsednika neke države preko nas pa do dečaka u Iraku. Isto tako smo i mi bili ti koji su činili to isto. Govor je veoma štedljiva pojava koja data svakome. Zašto štedljiva? Zato što iako izgovorimo prosečno 16 000 reči, samom pojavom zamenica olakšavamo sebi govor i ubrzavamo komunikaciju, ali istim tim „beznačajnim‟ zamenicama sve počinje i krećemo da se svrstavamo u NAS i NjIH. Samim izdvajanjem po grupama počinjemo da generalizujemo.

Tada treba da se pitamo ko smo mi, a ko oni…

Hatespeech

Govor je takođe veoma osetljiv. Zato što od našeg izražavanja: tona, oscilacija u govoru, odabira reči i naše neverbalne komunikacije sa nekim zavisi kako ćemo biti protumačeni. Isto tako je to i subjektivno kako ćemo shvatiti nekoga. Zato treba biti pažljiv pri odabiru reči, metafora i argumenata, kao i načinu govora sa nekim.

Treba biti pažljiv pri govoru, ali isto tako i u onlajn izražavanju. Današnji život je nezamisliv bez interneta, što ljudima koji žele da podele nešto uliva sigurnost i brzo dostizanje do većeg broja ljudi. To postaje problem kad neko želi da širi mržnju, jer zakonom nije jasno definisano kako se izboriti sa tim. Postoji zabluda da smo onlajn nevidljivi i anonimni, što prividno daje pravo ljudima da iskažu svoju mržnju na najgore načine. Govor mržnje koji se deli internetom, iako deluje bezazleno, uopšte nije, čak i ako mislimo da smo nešto uklonili, stigli smo do određenog broja ljudi koji će verovatno nastaviti da ga širi. Mišljenjem da je svaki pripadnik neke grupe isti ili da mora da poseduje neke određene osobine da bi pripadao nekoj grupi počinjemo da generalizujemo. Generalizacijom dolazimo i do diskriminacije.

Diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima, ali isto tako i jednako postupanje prema nejednakima. Tako počinjemo da isključujemo određene pripadnike neke grupe ili da ih odbijamo zbog nekog njihovog ličnog svojstva koje uglavnom ne može da se promeni. Ali zašto bi se neko menjao kada, jednostavno, možemo da promenimo način na koji ga mi gledamo.

Prihvatanjem i podržavanjem različitosti razvijamo svest o toleranciji. Shvatanjem tolerancije suzbijamo govor mržnje i uništavamo predrasude. Što više upoznajemo različite ljude i dozvoljavamo im da se iskažu kao pojedinci, a ne deo grupe kojoj pripadaju, smanjujemo svest o grupama i podstičemo zajednicu različitosti.

NE POSTOJI REČ TUŽIBABA!

Ukoliko uočimo da neko iskazuje govor mržnje na bilo koji način, ne treba da ćutimo, već da reagujemo. Ako ne možemo sami da rešimo problem možemo se obratiti osobi od poverenja, roditelju, psihologu, policiji ili povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Dobar glas daleko se čuje, zato širi sreću i pozitivu, a ne hejt!

#MladiProtivMržnje

KOMS izveštaj | Autor/ka: Maja Galović | IZVOR: KOMS |