8. mart, imaju li mlade žene šta da slave?

Autorke: Dunja Rilak, Marija Stevuljević

Karanfil ili ne?

Od prvog štrajka i protestnog marša 1909. godine, 8. mart ostaje i dalje datum koji ne treba nikako zaboraviti. Romantizacija i komercijalizacija ovog događaja, ne treba da nas ne podseti na privođenje žena, nasilno hranjenje po zatvorima i gušenje protestnih marševa puštanjem konjice na njegove učesnice u borbi za bolje uslove rada i pravo glasa.

Borba za ženska prava i borba protiv eksploatacije, jeste borba za ljudska prava u kome treba da učestvuje svaki pojedinac/pojedinka koji/koja veruje u egalitarno društvo zasnovano na ravnopravnosti.

Ukoliko ste i dalje u nedoumici zašto je ovaj dan bitan, izmestite se iz svojih privilegija i pokušajte da sagledate poražavajuće podatke:

  • Da  u Srbiji  žene čine većinu(81%) od ukupnog broja osoba bez škole, takođe,  uočava se i prevremeno napuštanje obrazovanja i osipanja učenica, sticanje samo osnovnog ili nižeg obrazovanja,
  • zenska pravaDevojčice i žene su u ubedljivoj većini među žrtvama nasilja – od ukupnog broja slučajeva u čak 70% slučajeva nasilničkih akata, žene su žrtve nasilja,
  • Od svih neaktivnih lica koja ne traže posao zbog brige o deci ili odraslim nesposobnim licima 97% su žene, od čega su polovina njih mlade žene, tj. uzrasta 15-34 godine,
  • Isto tako, devojke su češće izložene diskriminaciji pri traženju posla nego mladići i to pre svega zbog rađanja, a zatim i zbog mobinga i seksualnog uznemiravanja,
  • Mlade Romkinje su u posebno nepovoljnom položaju, jer su tri puta manje zaposlene u odnosu na mlade Rome,
  • Zbog tradicionalne podele poslova na tzv. muške i ženske poslove, dovodi do veće nepismenosti devojaka, što ih kasnije dovodi u nejednak i nepovoljan položaj na tržištu rada,
  • Slika žena u medijima je takođe nepovoljna, od ukupnog broja medijskih tekstova, samo trećinu čine žene koje možemo videti, čuti ili pročitati nešto o njima. Slika žene koje se preferira je slika mlade žene-zavodnice, koja je objektifikovana i seksualizovana,
  • Svaka treća devojka 18-24 godine u Evropi doživela je seksualno uznemiravanje preko interneta.

Moramo naglasiti da mlade žene nisu homogena grupa. Mnoge od njih su višestruko deprivirane i u nemogućnosti da razvijaju svoje kompetencije ne samo zbog svog položaja u odnosu na rod, već i na etničku i religijsku pripadnost.
Umesto karanfila, predlažemo insistiranje da se slobodno i glasno govori o karanfilnasilju nad ženama, gušenje svake inicijative treba oštro osuditi, te ovim putem upućujemo negodovanje povodom zabrane izvođenja predstave KOMS organizacije članice Centra E8 „Crvena: samoubistvo nacije“ u kojoj četrnaestorica mladih glumaca, na hrabar i otvoren način, govori o nasilju nad ženama, ženskim pravima i tabloidizaciji ovih tema, u srpskom društvu. Ovaj problem je eskalirao u  Leskovcu gde je transparentno skinuta sa repertoara, ali su postojale poteškoće i u ostalim gradovima priliko organizovanja iste.

Govor mržnje, nasilje, seksizam i mizoginija moraju biti osuđeni, a ne  romantično upakovani u poklon ili prenošeni kroz crvene ruže, karanfile i kale, jer ženska prava su ljudska prava.

I zato, svako od nas treba da se zapita šta je to što može da uradi da mlade žene imaju šta da slave ovog dana.

KOMS izveštaj | Autor/ka: Marija Stevuljević | IZVOR: KOMS |